ПРОТЕРАНИ И ЗАБОРАВЉЕНИ: За повратак 200.000 Срба потребни векови

У 2015. години, до краја маја, на територију Косова и Метохије вратила су се само два члана породице Белошевић, а званичници наводе да је то учинило око 4.000 Срба, остваривши „одржив повратак”.

У село Црколез, у општини Исток, од 28. фебруара, на свом огњишту су Жарко (60) и Стана (55) Белошевић, у руинираној кући, са око шест хектара земље и осам хиљада динара, колико добијају од државе Србије. С њима се пролетос вратио и син, али је због болести поново у централној Србији, „на терету брату и сестри”. Белошевићи су се, кажу у Министарству за повратак и заједнице у косовској влади, „добровољно вратили”.

И Стана, у телефонском разговору за „Политику”, тврди исто, с тим што наводи да је „боље добровољни умрети на својој земљи, него у белом свету”.

– Нико нас до сада није обишао. Да није родбине и комшија и монаха из Високих Дечана поцркали бисмо од глади. Месечно, само мени, за инсулин и лекове за штитну жлезду треба шест хиљада динара. Дошао је и син с нама, али се због болести, повређено му је око, вратио у Крагујевац. Немамо ни краву, ни козу, овцу, ниједну кокошку. Дала нам родбина два прасета да се бар нешто вије по обору – у дугом телефонском разговору прича Стана Белошевић, која се после скоро 16 година, с мужем, некадашњим радником Пољопривредне задруге у Ракошу, вратила на „своју земљу”.

Стана и Жарко су за статистику само број међу 200.000 Срба који су у јуну 1999. године, бежећи од албанских екстремиста и НАТО снага, неки нови живот потражили ван Космета. Сада је све извесније да ће, уколико се нешто драстично не измени, тачније уколико Приштина и међународна заједница не покажу крајње добру вољу у намеру, расељеним Србима, ако се повратак настави овим темпом, требати неколико векова да поново буду на својим огњиштима.

Званичне податке и званичну евиденцију о повратку расељених (не само Срба) по Резолуцији 1244 СБ УН води УНХЦР, који податке доставља, по захтеву, званичном Београду, односно Канцеларији за Косово и Метохију и косовском Министарству за повратак и заједнице.

Међутим, као што и повратак пуних 16 година иде изузетно споро, чак поражавајуће, тако и тачан број повратника варира, зависно од тога коме се обратите.

Прошле недеље, Ивица Дачић, министар иностраних послова Републике Србије, на седници Савета безбедности у Њујорку, у кварталном извештају који се већ годинама подноси, изнео је податак о повратку 14 Срба. Трагом те вести, потражили смо одговор у Канцеларији за Космет и у косовском Министарству за повратак.

– У прва четири месеца ове године, на територији Косова и Метохије је регистровано 46 повратника – казао је за „Политику” Боро Тајић, из Канцеларије за Косово и Метохију, у сектору за економски развој и одржив повратак.

Тајић није могао да каже колико је међу тих 46 повратника Срба, али је прецизирао да се од 1999. до 2015. на Космет из централне Србије, према подацима УНХЦР-а, вратило 12.145 лица српске националности. Од њих је „тек неких 4.000 остварило одржив повратак”.

– Квартални извештаји који се разматрају у СБ УН указују на забрињавајући тренд смањеног повратка интерно расељених лица. Главне препреке за одржив повратак су безбедносна ситуација, недостатак ефикасног механизма за заштиту и приступ правима, нерешено питање повратка имовине, немогућност коришћења узурпиране, уништене стамбене и пољопривредне имовине, недовољно фондова за реконструкцију и изградњу стамбених јединица, али и отежан приступ јавним службама и могућност употребе матерњег језика – истиче Тајић, уз нагласак да међународна заједница све мање пажње посвећује расељеним лицима, а и донатори више не издвајају средства, јер су финансије преусмерили на велики број старих и нових жаришта и избеглица у свету.

У Канцеларији за Космет још наводе да је „задатак да се пронађе свеобухватно решење за повратак”, односно „заокружи пакет” који подразумева све аспекте живота. А, то првенствено значи безбедност, приступ здравству и образовању, јавним установама, услове за рад, зараду и издржавање породице. Уз нагласак да је Србија на првом месту у Европи по броју интерно расељених лица – укупно њих 209.112, од којих је 18.000 унутар Косова и Метохије – Тајић каже да Канцеларија за Космет у циљу подршке одрживом повратку реализује многобројне пројекте.

Тако је у девет општина „реализовала захтеве у грађевинском материјалу, изграђено је и реконструисано 25 кућа, изграђено је 40 станова, финансирано је 13 пројеката, а у 2015. планира се изградња првог, великог, модерног и економски самоодрживог повратничког насеља на северу Космета”.

За разлику од Канцеларије за Космет, у косовском Министарству за повратак и заједнице нису могли да дају тачан број српских повратника у протеклих 16 година. Урош Сталетовић, саветник портпарол, за „Политику” каже да се од 1999. до 2015. године, од укупно 250.000 расељених, на Космет вратило 25.896 лица што је десет одсто од укупно расељене популације.

– У сарадњи с УНХЦР-ом имамо податак да се од 2009. до прошле године вратило 2.874 Срба – навео је за „Политику” Сталетовић, који, као и наш претходни саговорник, каже да су безбедносна ситуација, узурпирана имовина, незапосленост, немогућност приступа школама, здравственим установама, немогућност употребе матерњег језика само неки од проблема с којима се повратници, а и они који намеравају да се врате, суочавају.

Тагови: Косово и Метохија, Срби