Ђоковићева искрена порука Алкаразу: Дечко, никад не одустајеш, али ја због овога и даље играм

Само речи хвале имао је најбољи српски спортиста за момка који је врло брзо заузео место његовог највећег ривала

Новак Ђоковић био је пресрећан, исцрпљен и преплављен емоцијама после спектакуларне победе над Карлосом Алкаразом у финалу мастерса у Синсинатију.

Ђоковић је победио Алкараза после скоро четири сата игре резултатом 5:7, 7:6 (9:7), 7:6 (7:4) и дошао до свог трећег трофеја у Охају, 39. на мастерс турнирима, а укупно 95. у каријери.

Дуел који је имао све дуго ће се памтити и остаће уписан као једно од највећих мастерс финала свих времена.

Због тога, Новак је првом играчу света имао шта да поручи после окршаја.

„Толико могу да кажем, а толико мало енергије имам“, почео је Ђоковић шампионски говор.

„Морам да узвратим респект Карлосу и његовом тиму. Сви смо некад тражили праве речи за оно што радиш на терену и ван терена. Диван си човек и велики шампион. Честитам ти на до сада изузетној каријери. Многи играчи никад нису успели да дођу до тог нивоа у читавој каријери, а ти си урадио то у претходне две три године, свака част и много среће теби и твом тиму у наставку сезоне.“

Потом је упутио искрену поруку ривалу са којим већ, упркос огромној разлици у годинама, води епске дуеле.

„Човече, дечко, никад се не предајеш! Волим то код тебе, али понекад пожелим да само онако одиграш неки поен… Шта? Шпанац, никад не умире. ОК, добро. Чуо сам то већ раније. Осетио сам то у ствари. Можда јесам, можда нисам, више не знам ништа.“

Велику захвалност дугује и свом тиму који успева да га и у „ветеранским годинама“ одржава здравог и спремног за надметање за највеће трофеје.

„Понекад не знам како ме подносите, али хвала вам. И у тешким тренуцима у каријери и данас. Био је ово један од најтежих мечева у каријери и један од најузбудљивијих које сам икада играо на било ком турниру. Изгледало је као гренд слем финале, чак и више од тога, искрено. Сваки меч који играмо један против другог је луд. Надам се да ћемо играти за пар недеља и у Њујорку, то би било лепо… Лепо за публику, не знам баш за мене.“

Новак је тријумф посветио брату Ђорђу који прославља рођендан, а онда се захвалио и публици у Синсинатију која га је прелепо дочекала.

„На крају, али не најмање важно, Ви сте један од главних разлога зашто и даље играм, 20 година моје професионалне каријере и овакви моменти и искуства из ових мечева су разлог зашто остајем и зашто терам себе из дана у дан да извучем максимум из себе и свог тима. Хвала вам још једном. Волим Вас и видимо се ускоро“, закључио је Ђоковић.