Додик: Срби су етнички очишћени у БиХ, а Републици Српској се намеће да је „настала на геноциду“

Данас је у тузланској регији 1,60 одсто Срба, уместо 17 одсто предратних, или око 90 одсто Бошњака, уместо предратних 40-60 одсто, зависно од општине до општине, истиче председник РС

Председник Републике Српске Милорад Додик је рекао да су у протеклом периоду честе организације одређених скупова, углавном Сарајева, на којима се говори о „босанској нацији“ и другим националним питањима.

Додик истиче да последњих дана у континуитету, „слушамо исту мантру, БиХ се представља као грађанска држава с равноправним народима, грађанима и слично“.

 „Прича се, гле чуда, о етничком чишћењу и другим стварима, али прича је једнострана, неутемељена, без изворних података и аргумента. Тиме, намерно или несвесно, само заоштравају ионако тешку политичку ситуацију у БиХ“ – додао је Додик.

Како он наводи, у бошњачком националном корпусу често позивају на то да је и колико је Бошњака живело у појединим општинама и регијама данашње Републике Српске, а свесно се прескаче та иста или још драстичнија промена када је у питању српски народ у општинама ФБиХ.

„И поред чињенице да 2013. није спроведен транспарентан и фер попис, јер су подаци фризирани, намештени за већи број Бошњака, треба приметити да нису могли да лажу за Србе те 2013. године“, истиче Додик.

Додик каже да је 1991. године БиХ имала свој демографски максимум од 4.37.033 становника, с националном структуром: Муслимани 43,47 одсто, Срби 31,21 одсто, Хрвати 17,38 одсто, Југословнени 5,54 одсто, остали 2,4 одсто.

„Подаци по попису 2013. године су показали потпуно измењену демографску слику БиХ. Прво, број становника је пао на 3.531.159, па ако се од тога одузме утврђених 196.000 пописаних нерезидената, реалан број је не за 845.874 становника мањи, већ за целих 1.041.874 становника“, рекао је Додик.

Он истиче да се, као пример наводног етничког чишћења на територији данашње Републике Српске често наводи Приједор у којем је 1991. године живело 49.350 Бошњака, док их је 2013. године пописано 29.034.

„Међутим, прећуткује се да је у Мостару 1991. године било 23.846 Срба, а 2013. године свега 4.420 или за 81 одсто мање. У Сарајеву је било 259.470 Бошњака, 157.143 Срба, 3.483 Хрвата, 5.640 Југословена и 19.093 осталих, док је 2013. године у Кантону Сарајево пописано 346.575 Бошњака, 17.520 Хрвата, 13.300 Срба и 36.198 осталих. Такође, у Зеници је 1991. године било 23.430 Срба, а 2013. године 2.409 Срба или за целих 90 одсто мање – закључује Додик.

Додик је упитао, шта је суштина у свему овоме, те што неће да кажу или прихвате у бошњачком националном корпусу.

„Кренимо од тога да се ратни демографски губици у БиХ 1992-1995. године намећу као значајан фактор савремених тенденција у развоју њеног становништва. Извори података су један од најзначајнијих фактора ваљаности у емпиријском истраживању, као и сами научни извори. Да ли смо имали такве податке? Да, имали смо. Логично је питање где смо их имали и јесу ли верификовани? Да, управо тако. Наиме, они који се заклињу у Хашки суд и његове одлуке, прећуткују то и не позивају се на те податке“, наводи Додик.

Како каже Додик, пред Хашким судом изнесени су сви подаци у више предмета одбране оптужених српских лица.

„Хашки суд је већ 2011. године у предмету ‘Жупљанин-Станишић’ у целости прихватио све податке у оквиру Експертског демографског извештаја, који је у Трибуналу, као демографски експерт, пуних 10 дана износио проф. др Стево Пашалић. Извештај је усвојен у целости са свим подацима који су тамо наведени и, поред тога, у том документу подвучен је један врло важан детаљ, да је у БиХ од 1991. године, што је потврдио и попис 2013. године, дошло до ‘етничке територијалне хомогенизације’ на целом простору БиХ“, додаје Додик.

Он наводи да управо то данас сви прећуткују у ФБиХ, и сву оштрицу упућују ка Републици Српској да је „настала на геноциду“ и да је „етнички очишћена“.

„Дакле, због оних силних округлих академских столова, Круга 99, члана Председништва БиХ Дениса Бећировића, бројних других званичника, важно је истаћи да је становништво БиХ током ратних збивања доживело велике промене у свом територијалном размештају. Те промене се квалификују на различите начине, а поред тога само током рата изван БиХ је отишло преко милион људи. Након рата вратио се значајан број, али је у другим земљама заувек остало око 570.000 становника. Када се томе додају и даље интензивни емиграциони процеси, БиХ је данас пала испод три милиона становника. Па ко је за то крив? Република Српска? Уз то, највише одлази управо бошњачко становништво“, каже Додик.

Председник Републике Српске оцењује да је резултат свих ових промена етничка територијална хомогенизација и упрошћавања етничког мозаика на простору БиХ.

„Тај процес треба узети као реалан и стваран, без упирања прстом у неке измишљене кривце. Али, у ФБиХ се то представља у другој конотацији и то да су насилна етничка хомогенизација и етничка територијализација у рату довеле до великих промена етничке структуре становништва у општинама и градовима БиХ. Међутим, уз гомилу бројки и промена у општинама и градовима БиХ, даље се не врши анализа тих промена. Просто из разлога што су оне много израженије у Федерацији БиХ, кренувши од Сарајева, преко Тузле, тзв. предратне ‘југословенске средине’, па надаље“, поручује Додик.

Додик наводи да је зато данас у тузланској регији 1,60 одсто Срба, уместо 17 одсто предратних, или око 90 одсто Бошњака, уместо предратних 40-60 одсто, зависно од општине до општине.

„Тако долазимо до рецентних обележавања догађаја и трагедија у рату у БиХ и изван БиХ. Из тих разлога су више него икад неопходни јединство и деловање у српском националном корпусу, јер у супротном нам то наноси штету, чак већу од очекиване. Све ове лажи из ФБиХ за крајњи циљ имају да се изврши притисак у правцу нестанка Републике Српске или, пак, ако то не успеју, да се сруши систем и начин представљања народа и ентитета на нивоу БиХ, а тиме и начин консензуалног одлучивања са гаранцијама од прегласавања“, додаје председник РС.

Како истиче, бошњачки политички естаблишмент то нескривено и хоће.

„Они би да су већина, лажна, а ми Срби и Хрвати би требало да смо маргинална мањина препуштена вољи Бошњака. Понекад је лепо сањати, а ове бошњачке тежње вратиће им се као грозоморан сан због којег им и на јави неће бити добро“, закључује председник Републике Српске.