04.08.2023. - 11:58
© Sputnik / Павел Бедняков
Афричке државе фасцинира код Русије то што имају посла са истинском империјом али и што су Руси за њих једини бели народ иза ког стоји велика држава али који се није понашао као остали. А њихово једино искуство с белим човеком јесте да је то онај који је доносио зло, невољу, убијање и пљачку.
Африка је истовремено континент могућности, а земље које буду имале довољно ресурса и памети моћи ће тамо да остваре добит на основу обостране заинтересованости, каже професор ФПН Часлав Копривица објашњавајући зашто је сарадња с Африком све привлачнија за Русију али и обрнуто.
Такав тренд демонстриран је на другом самиту Русија-Африка одржаном 27-28. јула у Санкт Петербургу уз учешће делегација 49 од 54 афричке државе, од чега је 17 било представљено на највишем нивоу.
Учесници самита су након тога били и гости председника Владимира Путина
на прослави Дана
руске морнарице у северној руској престоници. Као резултат скупа усвојена је декларација са 74 тачака којом су зацртани даљи правци сарадње две стране.
Моћна држава која неће израбљивати Африку
Русија, истиче Копривица, обећава Африци другачију политику која неће бити политика моћи (machtpolitik) у немачком или англоамеричком стилу, политику у којој једна моћна држава више неће радити на своју економску штету као што је радио СССР али ће с друге стране имати обзира према тим државама и неће их израбљивати.
Професор посебно указује да су се афричке државе одазвале на самит упркос притисцима којима су биле изложене са Запада да не дођу у Русију, а такву праксу пореди са већ познатим маниром западних центара моћи на Балкану који годинама уцењују друге земље да признају самопроглашено Косово.
„Нема никакве сумње да је колективни Запад ангажовао сличне ресурсе за исту ствар с тим што их се ово њих више тиче и више их тангира него признавање тзв. Косова“, констатује Копривица.
С друге стране, напомиње, Русија је Самитом желела да демонстрира да није изолована, што је симболички моменат, као и да укаже на могућност реалне сарадње с афричким земљама.
Трећа ствар је, додаје, да се тиме шаље порука да свет више није онакакв какав је досад био – у том свету у будућности где су параметри темељно промењени афричке земље очекују да у новој констелацији треба да имају добре односе са свим релевантним играчима.
Ипак, напомиње Копривица, за Русију је кључно у овом тренутку да добије рат против НАТО који се води у Украјини да би у новој светској архитектури овакви догађаји могли бити репрезентативни за неко будуће стање.
Некадашњи дописник српских медија из Африке Драган Милосављевић указује да је, упркос већ уобичајеним циничним кампањама Запада против Русије, самит у Санкт Петербургу добио значајно место у западним медијима уз мноштво података, нарочито кад је реч о војном аспекту сарадње Русије и афричких земаља.
Заоставштина СССР
Није случајно, наводи Милосављевић, што је председник Уганде Јовери Мусевени рекао да је његова земља захваљујући руском оружју острво мира, а његов министар спољних послова нашао за потребно да, објашњавајући западним новинарима приврженост Уганде Русији, приметио да је Запад кроз историју колонизовао и пљачкао Африку, што Русија никад није чинила.
Милосављевић подсећа и на заоставштину СССР у Африци који је дао огроман допринос да деколонизовани континент уведе у цивилизацијске токове, што се потпуно разликовало од понашања Запада.
„У Африци је укупно било 607 покушаја државних удара од којих је преко 50 успело и сви су били последица страног мешања, деловања обавештајних служби пре свега ЦИА, МИ6 и француске обавештајне службе… У Африци је заправо трасиран пут за ружичасте револуције кроз тзв. револуције у касарни које су доводиле проамеричке или профранцуске режиме, а они су се увек одвијали као вид борбе за демократију што је иначе ендемска болест Америке да шири свој вид демократије у свету. Тако је и сада притисак на афричке земље (да не иду на самит у Русију) био само понављање старе праксе“, сматра овај новинар.
А самит је, како каже, био озбиљна прича која ће имати наставак у самиту БРИКС у августу у Јужноафричкој Републици.
Богата ресурсима
Кад је реч о економској димензији скупа, Милосављевић истиче да је Русија отписала око 23 милијарде дуга афричким земљама, те да ће више њих добити руску бесплатну помоћ у житу. Африка дотле може да понуди Русији огромно тржиште и богате ресурсе.
„Африка поседује 65 одсто обрадивих површина на целом глобусу, 80 посто светских резерви кобалта, 90 посто резерви никла и 45 посто уранијума. Затим постоје дијаманти, па 45 посто залиха злата – то је невероватно богатство које је стотинама година Запад експлоатисао. Кад се говори о успешности Запада увек се губи из вида у којој мери су они могли да захватају у таква богатства стотинама година… Али то више неће моћи“, уверен је Милосављевић.
Кад је реч о афричком мировном предлогу за украјинску кризу, о чему се такође разговарало на самиту, а који подразумева прекид ватре, професор Копривица примећује да не постоји спремност на то, пре свега од стране Вашингтона и Лондона, јер се Кијев ту не пита много.
„Овај рат може да буде завршен само на релацији Вашингтон – Москва пошто је Вашингтон и иницијатор овог сукоба. Предлози свих других актера могу да изгледају као изјаве добронамерности али у крајњем случају једино што има изгледа да оконча овај рат јесте нека врста договора између САД и Русије а то за сада није на видику“, са жаљењем констатује Копривица.
