Програмски директор Независног друштва новинара Војводине: Србија је генератор зла

„Србија има само једну политику: политику величања злочина и злочинаца српско-руског света“; политика Србије је „авангарда зла“ и већ 35 година је, уз ретке изузетке, доследно на страни зла, а уз то је „у контрасмеру у односу на цивилизацију“ – тако резонује у најновијој изјави за „Данас“ програмски директор Независног друштва новинара Војводине Динко Грухоњић.

Иако више личе на запаљиве говоре екстремних шовиниста, ма какве црне униформе носили, или беседу над одром неког „заслужног“ шехида, ове скандалозне тврдње у ствари су коментар на недавно телевизијско гостовање председника Србије Александра Вучића и његове изјаве о опремању Војске Србије и (не)увођењу санкција Русији.

У тексту у „Данасу“ цитиране су три полуреченице које је изговорио Вучић, и то је било довољно за закључак да је „Србија генератор зла у овом делу Европе“.

За то је заслужан, тврди Грухоњић, и однос Србије према Русији јер је „увођење санкција Русији цивилизацијско питање“. А Србија, као што је познато, санкције Русији није увела.

Грухоњић резонује даље: до те мере је Србија генератор зла да Вучић, Додик и патријарх Порфирије иду у Приједор да обележе годишњицу „Олује“.

„У Приједор, који је симбол највећег зла почињеног против људског рода у другој половини 20. века на територији Европе. У Приједор, у чијој су околини постојала четири концентрациона логора: Омарска, Кератерм, Трбопоље, Мањача. У Приједор, у којем је побијено више од три хиљаде несрба. У Приједор, из којег је протерано око 40.000 несрба. У Приједор, у којем је побијено 102 деце, чији родитељи и дан-данас не могу да им направе споменик. У Приједор, где је највећа масовна гробница на Балкану – Томашица“, набраја Грухоњић.

У том, добро познатом „црно-бијелом свету“, све је тако једноставно: зли Срби систематски су убијали добре несрбе. А чињенице, попут оне да су Приједор исте те 1992. године напале муслиманске и хрватске паравојне формације са шест страна, само би нарушиле ту црно-белу равнотежу, па боље да се и не помињу.

Али зато Динко Грухоњић напомиње да председници Вучић и Додик и патријарх Порфирије у Приједор „иду не само да покажу да би још убијали, него и да их је баш брига за све жртве ‘Oлује’. Јер су и жртве ‘Oлује’ заправо жртве Милошевићевог режима чији је део био и Александар Вучић.“

У Европи каквом нам је представљају, а ваљда и у сваком нормалном друштву којем наводно теже наши независни интелектуалци што се боре против насиља, Грухоњићеве речи представљале би класични говор мржње.

Осим ако се не ради о Србима. Тада је то слобода говора. Или прецизније речено: слобода да се отворено и без задршке мрзи.