17.07.2023. - 10:12
Запад више нема пуно ресурса да понуди Украјини, а касетне бомбе и авиони само воде у дубоко сукобљавање НАТО са Русијом. Ипак, стратегија Америке није помоћ само у наоружању и опреми већ планирају у сукоб да укључе и Пољску, Румунију и балтичке државе али и земље Централне Европе и Немачку, каже Митар Ковач, генерал-мајор у пензији.
НАТО је, наглашава он, потрошен систем и организација која не може да испуни очекивања западних политичких елита, пре свега дубоке државе, и све више се афирмише као агресивна сила.
Ипак, концентрација држава, додаје Ковач, значила би да у сукобу није НАТО већ одређене државе због својих стратешких одредница.
„Новост је да ће у Пољској да обезбеде 300.000 војника за брзо реаговање. Испод тога се можда крије сценарио да један њихов део буде ангажован за поседање делова Украјине у неком кључном стратешком моменту када она изгуби могућност даљег отпора и када се буде кретала ка некој војној капитулацији”, објашњава Ковач.
Шта кад Зеленски изгуби?
Дуго очекивани самит Алијансе је, према мишљењу нашег саговорника, за украјинског председника био отрежњујући због односа чланица и САД према њему. Посредно су му, каже Ковач, рекли да ако победи има место у НАТО, а ако изгуби онда је рањена и сама Алијанса. Његова будућност је дискутабилна, а поготово будућност саме Украјине.
Зеленски је тражио безбедносне гаранције али наш саговорик сматра да он не може да намеће захтеве ниједној западној сили, већ да му оне дају простора онолико колико желе, а то значи да он беспоговорно мора да их следи.
„Није он у позицији да уцењује било кога, нити су они обавезни да му гарантују безбедност. Ако остане до краја рата на овој дужности он ће то схватити али ће бити касно – они који олако препусте судбину народа другима, дођу у позицију да не могу да спроведу то у дело па ће га заменити неко ко ће применити стратегију коју Запад очекује. Да ли ће то бити неко из његовог војног и политичког окружења, то ће показати време. Он све више размишља како да изађе из овог рата, поготово након све очигледније пропасти украјинске контраофанзиве када ће схватити да му неће помоћи ни касетне бомбе ни Ф-16 нити новац. Ништа од наведеног не може да га доведе у позицију победника“, наглашава он.
Победа Русије – пораз НАТО
Победа Русије у овој кризи и дефинисање неких безбедносних аранжмана на њима прихватљив начин биће протумачено од многих чланица НАТО па и саме ЕУ као пораз, што је рекао и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. То, објашњава Ковач, не би било приказано на тај начин али је сигурно да би била ударена блокада продора НАТО ка истоку.
„Они то нису могли ни да замисле, јер је њихов стратешки циљ комадање саме Руске Федерације, формирање више држава, нестанак Русије као глобалне силе и да се са Запада стигне до Далеког истока не само у војном смислу. Настанак неких држава кроз стварање других био би крај Русије као доминантне глобалне силе од царских времена, преко Совјетског Савеза до данашњице. То руски народ препознаје и руководство има решење, а Запад то добро зна али ће радити да се социјалним тензијама подигну неке снаге и изазову немири,” рекао је он.
НАТО предложио оно што је већ спровео
На вест о томе да су савезници усвојили пакет вишегодишње подршке Кијеву од три елемента, генерал-мајор у пензији се само насмејао уз образложење да је све предложено НАТО већ радио са Украјином интензивно од 2014. године. Програм припреме државе за чланство у Алијансу (МАП), каже, већ је спроведено у Украјини у погледу организације војске, изградње професионалних оружаних снага, тактике, начина употребе јединица.
„Дакле, НАТО је био у Украјини и спровели су МАП више пута, па чак и сада кроз обуку нових војника, кроз оружје и стандарде у свим димензијама структурирања система одбране и не видим разлог да га треба поново постављати као формалну димензију“.
Оно што је суштинско, наглашава Ковач, то је да не постоји политичка воља да се у Алијансу прими Украјина оваква каква јесте. Већина чланица НАТО зна стандард које су државе морале да испуне, а први је да немају ниједан територијални проблем са својим суседима и да контролишу своје границе. Све то Украјина нема, нити ће имати у блиској будућности.
„Позивање Украјине да буде чланица Алијансе је отворена претња Москви, ово ће препознати и руско друштво и због тога ће пружати све већу политичку подршку руском руководству да дође до краја кризе на њима прихватљив начин, односно да Украјина не сме да буде НАТО чланица“, закључио је Ковач.
