Владан Вукосављевић: Устати или одустати

Срби у Србији, Српској, Црној Гори, Македонији и где год да су, морају да признају себи да смо дотакли дно и да са дна ваља кренути у уздизање и јачање

Десило се и то.

Север Косова је пао. Окупирале су га терористичке УЧК снаге уз пуну подршку Запада.

У преосталом делу Србије који није под војном али јесте под политичком окупацијом, претежно влада бестидно и рајетинско ћутање.

Пре свих и пре свега колаборационистичка власт, али и двоглава опозиција, прозападни хилјугенд и сека Персе из тзв. патриотског блока, сви заједно корумпирани, уцењени, безидејни, ушкопљени, покварени, неискрени, национално неодговорни и неспособни, ћуте или нејасно мумлају јурећи сопствени реп, као пустоглаво куче.

Срби у Србији, Српској, Црној Гори, Македонији и где год да су, морају да признају себи да смо дотакли дно и да са дна ваља кренути у уздизање и јачање.

Прво у брзо рашчишћавање корова титоизма и западног неолиберализма и одбацивање ЕУ утопије, а затим у мукотрпни просветни и културни препород, истовремено тражећи само корисна стратешка савезништва у новом светском поретку који настаје.

Или тако или пристати на поновно падање у таму вишевековног ропства.

Нажалост, ово друго данас делује изгледније…

Стоп и насиљу над истином

Власт и ОРГАНИЗАТОРИ протеста љути су противници само у оквиру истог референтног система, али не и изван њега.

Тај систем направиле су САД и Квинта и његов смисао је да уништи сваки разуман српски државни интерес на Балкану и да српски народ држи на рубу историје, као сужња у ланцима.

Коначно и потпуно одвајање КиМ од Србије (и то уз пуну сарадњу наше државе), изоловање и дављење Српске, афирмисање монструозне измишљотине о „геноциду“ у Сребреници, удаљавање Србије од Русије, постепени улазак у НАТО, свеобухватно економско поробљавање и преумљивање народа кроз злокобни инжењеринг над просветно-образовним системом и културним обрасцем, неки су од најважнијих циљева те агенде.

Уз различита довијања, трикове, куповину времена и отровну демагогију, и власт и прозападна еврофанатична опозиција, свака на свој начин и својим стилом, раде на остваривању тих циљева.

Они су дакле противници који се боре за наклоност истог господара, гладијатори у арени у којој их са галерије осионо гледају амбасадори Квинте и одређују им политичку судбину покретом палца. Зато нема приче о насиљу над Србима на КиМ, зато уместо српских, све више доминирају заставе ЕУ и геј покрета, зато се политичари крију иза глумаца и индивидуалних страдалника.

Vae victis!

У својој спољној форми и закулисним циљевима, протести су покушај преваре и замене извршилаца западних намера, а у суштини су манифестација потенцијала, али и збуњености и мањка лидерства код патриотски опредељене већине.

Део опозиције које такве вредности заступа, делује запрепашћујуће изгубљено и немоћно. Разлоге за то тешко је правилно до краја разумети.

Време ће, као и увек, донети неку динамику и расплете овог Гордијевог чвора, важно је да свако даје какав-такав допринос ономе у шта верује.

Здрав патриотизам је и даље највећа снага у овом народу, али то треба непрестано доказивати.

Такав је дух времена.

Биће нам како заслужимо.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)