Почетак операције „Барбароса“, историја се понавља: Нацисти који су постали НАТО команданти

Вероватно најпознатији је Адолф Хојзингер, за време рата Хитлеров начелник Генералштаба (1940–1944). Запажену улогу је играо у планирању похода на Пољску, Норвешку, Данску и Француску да би 1961. дошао на место председавајућег Војном комитету НАТО-а

У дану када се обележава годишњица напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез у Другом светском рату 1941, познат као операција „Барбароса“, шира јавност махом није упозната са чињеницом да су шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века бивши немачки ратни злочинци напредовали до челних позиција у Северноатлантској алијанси.

Бројни високоодликовани официри Вермахта након рата су прво служили у војсци Западне Немачке да би касније дошли и до руководећих положаја НАТО структура у Европи.

Вероватно најпознатији је Адолф Хојзингер, за време рата Хитлеров начелник Генералштаба (1940–1944). Запажену улогу је играо у планирању похода на Пољску, Норвешку, Данску и Француску. По окончању рата није му суђено за ратне злочине. Напротив, преузео је Бундесвер, да би 1961. дошао на место председавајућег Војном комитету НАТО-а. Ту функцију је обављао до 1964.

Војну каријеру после Другог светског рата, током ког је био начелник штаба у војсци Ервина Ромела (Пустињске лисице), наставио је и нациста Ханс Шпајдел, један од послератних оснивача Бундесвера и међу кључним фигурама Западне Немачке на почетку Хладног рата. Од 1957. до 1963. био је главнокомандујући копнене војске НАТО-а у централној Европи. Шпајдел се борио и у Првом светском рату.

На високом положају у НАТО-у нашао се и нациста Јоханес Штајнхоф. Био је међу ретким пилотима Луфтвафеа који је обављао дужност од 1939. до 1945, све док се није запалио на полетању. Одликован је највреднијим признањем немачког Вермахта – гвозденим Витешким крстом. Један је од главних званичника задужених за обнову немачког ваздухопловства током Хладног рата, а председавајући Војном комитету НАТО-а био је од 1971. до 1974.

Гроф Јохан фон Киелмансег је у Другом светском рату био официр Генералштаба Врховне команде Вермахта од 1942. до 1944. да би у НАТО-у обављао дужност главног команданта Алијансе за централну Европу 1967. и 1968. године.

На истом положају у Алијанси био је и мајор нацистичке Немачке Ернст Фербер, носилац Вермахтовог Гвозденог крста Првог реда, у периоду 1973−1975.

Фербера је у Северноатлантској алијанси заменио Карл Шнел између 1975. и 1977. године (носилац Гвозденог крста Другог реда, командант батерије на Западном фронту 1940. и начелник штаба 74. Панцер корпуса 1944), затим Франц Јозеф Шулце у периоду 1977−1979. (носилац гвозденог Витешког крста 1944) и Фердинанд фон Зенгер и Етерлин од 1979. до 1983. (поручник 24. Панцер дивизије немачке 6. армије, учесник Стаљинградске битке, ађутант Врховне команде Вермахта и носилац златног Немачког крста).

Ратни злочинци врло брзо по окончању Другог светског рата нашли су се у улози бораца за мир у Европи. НАТО је, заговарајући мир, бомбардовао СР Југославију 1999, а сада наоружава Украјину продужавајући сукоб унедоглед. Непријатељ је исти, само се сада другачије зове.