Прво ломили табле, а сад би да је украду: Хрватска смислила план да отме ћирилицу

У Вуковару је прошле године укинута употреба ћириличног писма чиме су нарушена права Срба који живе у том граду. Ипак, Хрвати су сада смислили начин како да присвоје ћирилицу

Иницијатива за изучавање ћирилице као старог хрватског писма у школама у Хрватској још један је покушај да се српско културно наслеђе прогласи – хрватским.

Реч је заправо о једној од игара која служи томе да се целокупно српско писано средњовековно наслеђе прогласи, такође хрватским, пишу „Новости“.

Како наводи овај београдски лист, тако стручна јавност у Србији оцењује наводе тамошњег академика Стјепана Дамјановића да би ученици у Хрватској требало да уче ћирилицу у школама и да знају ово писмо.

Образлажући ову иницијативу, Дамјановић је рекао да је потребно развити свест да се кроз векове велики део хрватског народа служио ћирилицом.

Дамјановић се позвао на то што су се ћирилицом служили босански фрањевци који су били Хрвати и католици.

Одговарајући на ове наводе из комшилука, др Владан Јовановић са Института за српски језик САНУ каже да је овако наведено образложење засновано, заправо, на тамошњој пропагандној интерпретацији ћириличне културне баштине римокатолика, коју они несавесно поистовећују са савременим Хрватима данас.

„Академик Дамјановић је истакао само босанске фрањевце, а изоставио да помене и много шири простор данашње Хрватске на којем је коришћено српско ћирилично писмо, иако знамо да је знатан део предака данашњих Хрвата римокатоличке вероисповести у прошлости себе сматрао Србима, а свој језик и писмо назвао српским, наглашава Јовановић.

„На тај начин се недвосмислено посеже за српским културним наслеђем на подручјима у којима су живели и стварали Срби римокатоличке вероисповести, при чему треба нагласити и то да су њихови преци у немалом броју случајева били прославили.

А Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, каже да вест о идеји да се у хрватским школама почне учити ћирилица може схватити као спознаја о чињеници да је на подручју данашње Хрватске створено велико и значајно српско писано наслеђе на српској ћирилици.

Стварали су га, каже Танасић, Срби православци и Срби католици, а касније су ови други приморани да приме латиницу.

„Добро је да се познаје и поштује наслеђе свих грађана Хрватске, а на српској ћирилици у прошлости су стварали и неки Хрвати“, каже Танасић и додаје: „И у новије време Срби у Хрватској су стварали на српској ћирилици, то не треба занемаривати“.

Поред овога, због погрешног односа према српској ћирилици неких политичких снага у новије време, код једног броја хрватских грађана развио се негативан став према писму њихових суграђана. Некима чак смета и кад виде натписе на ћирилици тамо где се према хрватским законима треба да буду. Овим потезом власти временом би се и такав однос елиминисао, што је пожељно и добро за хрватско друштво.

Да би, после ових лупања ћириличког писма у Вуковару, али и на другим просторима, увођење ћирилице у хрватске школе било апсурд над апсурдима, сматра професор историје језика на Филолошком факултету у Београду Александар Милановић.

„Не би требало искључити из вида да бројни хрватски лингвисти део српског културног наслеђа сматрају хрватским, па се тако све чешће дешава да се и Мирослављево јеванђеље третира као хрватски рукописни споменик с краја 12. века“, упозорава Милановић.

С једне стране нико не може спорити да се макар делић хрватског наслеђа може третирати као наслеђе настало на ћириличном писму, ало то не би требало мешати са наслеђем које припада Србима.

Професор Милановић наводи да се стандардни језик код Хрвата веома мало разликује од онога што је стандардни српски језик, а кад говоримо о народним говорима, онда би се могла водити јако дуга полемика шта су заправо хрватски говори, а шта можда и нису.