ОСАМ ТАЧАКА СВЕ ГОВОРЕ: Шта је позадина плана за решавање кризе на северу КиМ

План у осам корака за решавање кризе на северу Косова и Метохије јесте „лупио“ по прстима Аљбина Куртија али је његова суштина примена Охридског споразума чији је крајњи циљ признање такозваног Косова, сматра дипломата Зоран Миливојевић.

Ескалација сукоба на северу Косова и Метохије била је једна од главних тема на самиту Европске политичке заједнице одржном у четвртак у Кишињеву, а као епилог решења за ову ситуацију изнет је план у осам корака под именом „Деескалација у четири северне општине – сценарио корака“.

Признање тзв. Косова миц по миц

План би, бар како је замишљено, требало да доведе до смањења тензија на северу Косова и Метохије, насталих након насилног уласка градоначелника изабраних на изборима које су Срби бојкотовали, а настао је као резултат разговора француског председника Емануела Макрона, немачког канцелара Олафа Шолца и шефа ЕУ дипломатије Жозепа Бореља, који су на самиту затражили хитно одржавање нових избора у четири општине на Северу КиМ.

Објашњавајући шта се заправо крије иза овог плана, др Зоран Миливојевић, дипломата и бивши амбасадор, истиче да би требало да разјаснимо пар ствари, а пре свега чињеницу да иако план делује као реалан, он је за сада предлог који ми нисмо аминовали. Друго што је битно, како истиче, јесте да је ово предлог који је базиран на Охридском споразуму, који ми такође нисмо прихватили.

„Дакле, они су пристали да се избори за север понове, да косовске снаге оду, да се формира ЗСО, али све у складу са Охридским споразумом. Ми њега, да подсетим, нисмо прихватили, иако се Запад понаша као да јесмо. Ко добро прати, из овога види да они желе да се ствари врате на пређашње стање, пре сукоба и његове ескалације, али се држе тачака из Охридског споразума које у коначници предвиђају признање Косова,“ наводи Миливојевић за Спутњик.

Имплементација Бриселског споразума и ЗСО

Наравно, додаје наш саговорник, Србија је јасно ставила до знања да Охридски споразум није прихватила и да има резерве према њему.

„Што се Србије тиче, ми не желимо да се Бриселски споразум, а самим тим и ЗСО интегрише у овај Охридски споразум, што из овог предлога јасно произилази јер се позивају управо на тачке Охридског споразума где је то предвиђено. То је прво. Друго, нама одговара повратак на пређашње стање, али не повратак у косовске институције без формирања ЗСО претходно, а они то траже и овим предлогом, и Охридским споразумом,“ напомиње Миливојевић.

Суштина овог предлога, објашњава он, није никакав уступак нама, јер они не одустају од плана да се питање Косова реши у време које су они предвидели, а то је пре избора у ЕУ.
„Поента свега је да се у ЕУ жели повратак на старо јер желе да примене Охридски споразум, и то ће довести до још већих притисака притисака на Србију,“ уверен је Миливојевић.

Тачке споразума говоре све

У документу који су објавили медији пише да Француска, Италија и Велика Британија преузимају одговорност за вођење процеса у ком су предвиђени следећи кораци:
– Косово и Србија поново потврђују своју посвећеност спровођењу Основног споразума, са посебним освртом на чланове 1, 3, 7 и 9;
– Косово повлачи своје снаге специјалне полиције. Повлачење прати и враћање редовне борбене готовости оружаних снага Србије;
– Редовна полиција, уз помоћ Кфора и Еулекса одговорна је за безбедност на терену;
– Протести престају, општине настављају редован рад и функционисање служби, а општинске просторије у четири северне општине доступне су општинским службеницима. Израз „општински службеници“ односи се на косовске службенике;
– Градоначелници подносе оставке средином јула 2023, отварајући пут председници Османи да прогласи превремене општинске изборе;
– Избори ће бити одржани крајем августа или почетком септембра;
– Тачке 3, 4, 5 и 6 су усклађене са значајним напретком у дефинисању самоуправног оквира за Заједницу српских општина (члан 7. Основног споразума) и у примени члана 1. Основног споразума као корака у доброј намери;

– Средина новембра 2023: ефективна примена чланова 1, 2, 3, 7 и 9 Основног споразума.