Како се Америка борила против тероризма: Убили 4,6 милиона људи, а друге оставили да умру од глади

У периоду од 20 година, до повлачења из Авганистана, америчка влада је потрошила више од осам билиона долара на вођење ратова

Где год је америчка чизма крочила последњих деценија – настао је хаос. Уместо да у Кандахару и Басри искорене радикални ислам и посеју семе либералне демократије, као што је то умислио Џорџ Буш Млађи, амерички војници су за собом оставили застрашујуће „књиговодство смрти“.

Ратови против тероризма, које су после напада Ал Каиде 11. септембра 2001. године на њујоршке куле близнакиње повеле САД у знак одмазде, однели су око 4,6 милиона живота, каже се у најновијем извештају Вотсон института Универзитета Браун.

Према процени тима од 50 научника, правних стручњака, лекара и и заступника људских права, који је од 2010. укључен у пројекат „Трошкови рата“ Универзитета из државе Роуд Ајленд, више од 906.000 људи, укључујући 387.00 цивила, погинуло је у директним сукобима после 11. септембра, а 38 милиона се води као расељено или избегло.

У периоду од 20 година, до повлачења из Авганистана, америчка влада је потрошила више од осам билиона долара на вођење ратова.

Упркос напорима да утврде размере страдања у сукобима у Авганистану, Пакистану, Ираку, Сирији, Либији, Сомалији и Јемену, истраживачи са америчког Универзитета Браун ипак се ограђују наводећи да тачан број смртних случајева није могуће утврдити.

Неке убили, друге оставили да умру од глади

Ослањајући се на податке УН и разне експертске анализе, стручњаци из Роуд Ајленда дошли су до рачунице да је од овог застрашујућег броја од готово пет милиона жртава, између 3,6 и 3,7 милиона њих умрло „индиректно“ – због погоршаних економских, еколошких, психолошких и здравствених услова живота изазваних ратним сукобима.

Само у Ираку и Авганистану током две деценије убијено је више од 7.000 америчких војника и око 8.000 контрактора. Ипак, велика већина погинулих у борбама били су припадници локалних војски: више од 177.000 униформисаних Авганистанаца, Пакистанаца и Ирачана и сиријских савезника страдало је до 2019. године.

„О размерама људских губитака који су директна последица ових ратова грађани САД углавном нису довољно обавештени или о томе и не размишљају. Извештај показује да људи који живе у некадашњим борбеним зонама и даље трпе страшне последице рата“, каже за „Вашингтон пост“ Стефани Савел, кодиректорка пројекта „Трошкови рата“ Универзитета Браун.

Мада је истраживање засновано на непотпуним подацима, утврђено је да је амерички рат против исламског тероризма оставио катастрофалне последице по људе на Блиском истоку, северној Африци и централној Азији.

Вашингтон крије тачан број жртава

Током прављења процена директних цивилних жртава у овим ратовима стручњаци су наилазили и на политичке препреке. Процене броја смртних случајева којима баратају Вашингтон и његови савезници у овим ратовима далеко су ниже него што показују реални извештаји са терена.

Тако процена броја жртава у борбама које су вођене у Ираку варира од 151.000 до 300.000. А према најновијим рачуницама број оних који су овде погинули у ратним дејствима пење се чак на 600.000.

„Вашингтон пост“ и још неки медији документовано су указали на озбиљне „рупе“ у званичним проценама броја погинулих у ваздушним и артиљеријским ударима на положаје Исламске државе у Ираку и Сирији, које је водила западна коалиција предвођена САД.

Истрага о исплатама породицама жртава у Авганистану открила је да је америчка војска имала „неравномерно и типично нетранспарентно руковање цивилним трошковима операција на бојном пољу“.

Будући да је истраживачима била недоступна документација из ратом разорених земаља, попут извода из матичних књига рођених и умрлих, оси су се користили прорачунима Женевске декларације, иницијативе коју УН подржавају за решавање оружаног насиља и развоја. Како објашњава Стефани Савел, процењује се да на сваку особу директно убијену у рату долазе још четири жртве које су изгубиле живот због индиректних последица, као што су економски колапс, глад или болест.