Ослобађајућа пресуда за злочин на Казанима; Којић: Амнестија злочинаца који су убијали Србе

Апелационо веће Врховног суда ФБиХ потврдило је пресуду Кантоналног суда у Сарајеву којом је Самир Бејтић ослобођен оптужби за ратни злочин над Србима на Казанима

Председник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић изјавио је за Срну да ослобађајућа пресуда Самиру Бејтићу за монструозне злочине на Казанима показује да ФБиХ чини све да „опере одговорност са свих који су окрвавили руке до лаката“ убијајући Србе.

Којић је указао на то да се судски поступци свесно и намерно одуговлаче.

„Спремни су да поступке одуже и по 20 година да би сведоци поумирали, да би променили исказе због притисака, а неки вероватно и због новца“, оценио је Којић.

Он је рекао да је свима јасно да је Кантонални суд у спрези са Уставним судом ФБиХ, те да је на врху свега Суд БиХ.

„И Суд БиХ се више пута ставио на страну муслимана, поготово када је реч о случајевима у којима су жртве Срби“, подсетио је Којић, додајући да „судови у БиХ не виде ништа спорно у томе што су Србима одрубљиване главе“.

„У овом конкретном случају Бејтић је зарио нож у врат Ергину Николићу и за то је 2006. године осуђен на 14 и по година затвора, али судство у БиХ је и на овом случају показало да је све могуће како би се амнестирали злочинци који су убијали Србе“, поручио је Којић.

Председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић рекао је да је ослобађајућа пресуда Самиру Бејтићу за ратни злочин над Србима на Казанима само још један од доказа да за Србе који су страдали у Сарајеву од 1992. до 1995. године нема правде.

Радановић је рекао да за 836 Срба који су нестали на подручју Сарајева, које је контролисала бошњачка армија, нема осуђених криваца.

„Сада, након 30 година дешавају се ситуације да ослобађају људе који су извршили најтеже злочине над Србима у Сарајеву“, истакао је Радановић и додао да то додатно дестимулише било какву активност Срба на територији ФБиХ.

Према његовим речима, то је још један од начина да се Србима каже да нису добродошли у ФБиХ и Сарајево, које је Уставом БиХ дефинисано као главни град.

„Сарајево је било и српски град и тужно је да данас тамо немамо ни два одсто Срба“, навео је Радановић за Срну.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Сања Вулић рекла је да не постоји правда и правично суђење за ратне злочине у БиХ и навела да је пракса ослобађања злочинаца и праштање њихових злодела над српским народом наставак реализације написаног сценарија од дела међународне заједнице, СДА, америчке и британске амбасаде у БиХ.

„Ако узмемо у обзир чињеницу да су током трагичног сукоба у БиХ сви светски медији извештавали да само Бошњаци страдају, а није било тако, јасно је да је од тада циљ за све окривити Србе и од БиХ створити исламску БиХ“, истакла је Вулићева.

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и некадашњи председник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић оценио је да ће страшне злочине почињене над Србима од заборава сачувати једино вансудски механизам утврђивања историјских чињеница кроз Независну комисију која се бавила истраживањем страдања Срба у Сарајеву.

Он је рекао да ослобађајућа пресуда Самиру Бејтићу за ратни злочин над Србима на Казанима није ништа ново и представља устаљену праксу када је реч о злочинима почињеним над Србима.

„Чињеница је да се фокусирамо на предмете који се процесуирају пред правосуђем на нивоу БиХ, којим ни на који начин не можемо бити задовољни, али статистички гледано још гора ситуација је са оптужницама пресудама које доносе кантонални судови“, указао је Којић.

Он је констатовао да је, због времена које је протекло, све мање наде да ће злочинци који су починили злочин над Србима икада бити адекватно кажњени.

„Када гледамо временску дистанцу, мало је наде која може бити светло у тами, у коју је правосуђе запало када је реч о процесуирању злочина над Србима“, рекао је Којић додајући да ће радом Независне комисије, коју је формирала Влада Републике Српске, злочини бити сачувани од заборава, али ће остати горчина јер правда никада неће бити задовољена.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је, такође, као срамну, али и очекивану одлуку којом је припадник Десете брдске бригаде тзв. Армије БиХ Самир Бејтић ослобођен оптужби за ратни злочин над Србима.

Наведена пресуда Врховног суда Федерације БиХ јесте један од многих доказа да, како је истакао Линта, у БиХ нема правде за Србе, јер су налогодавци и починиоци стравичних злочина над српским народом у протеклом рату остали некажњени.

Он додаје да наведена пресуда представља наставак понижавања српских жртава и њихових породица и пљување у лице правди.

„Правосуђа Федерације БиХ и БиХ су у функцији оправдања стереотипа о српској кривици који снажно подржавају одређени центри у западном делу међународне заједнице“, нагласио је Линта.

Линта сматра да Србија треба да оснује Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије с циљем да се страшни и масовни злочини над Србима сачувају од заборава.

„Без истине о страдању српског народа није могућа успостава поверења и истинска нормализација на простору бивше Југославије“, навео је Линта.

На сајту Републичког центра за истраживање ратних злочина наводи се да је Апелационо веће Врховног суда Федерације БиХ потврдило пресуду Кантоналног суда у Сарајеву којом је Самир Бејтић ослобођен оптужби за ратни злочин над Србима на Казанима.

Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву од 3. новембра 2021. године Бејтић је ослобођен оптужби да је починио ратни злочин против цивилног српског становништва.

Против ове пресуде Тужилаштво Кантона Сарајево уложило је жалбу због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом укидања пресуде и враћања предмета првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни суд ФБиХ одбацио је жалбу као неосновану, те потврдио пресуду Кантоналног суда у Сарајеву, пишу медији.

У оптужници се наводи да је Бејтић, као припадник Десете брдске бригаде Армије БиХ, 1993. године учествовао у премлаћивању Ергина Николића и Душка Јовановића, након чега их је са групом војника и Мушаном Топаловићем Цацом одвезао на локалитет Богушевца, где су у земуници наставили злостављање, а потом их убили. Оптужен је био и да је, између осталог, 25. децембра 1992. убио Зорана Вучуревића на Казанима.