Стоилковић: У блиској будућности положај Срба у Македонији се неће разликовати од положаја Срба на Косову и Метохији

Опште је познато да је у Македонији доминантан западни утицај. И то није од јуче, нити од уласка у НАТО. То траје од средине деведесетих година. Такво стање ствари на дужи рок је неодрживо, и не може нити ће донети ништа добро, истакао је у разговору за ИН4С  Иван Стоилковић, македонски политичар, председник Демократске партије Срба у Северној Македонији и посланик Собрања Републике Северне Македоније.

Како истиче, наратив македонске политике, од њеног осамостаљења 1991. је да су увек Србија и Срби криви за сваки проблем у држави.

Каква је тренутна ситуација у Македонији, да ли се Срби суочавају са одређеним проблемима?

Не можемо говорити о проблемима са којим се суочавају Срби Македоније, а то не повезати са свеукупним проблемима са којима се суочава македонско друштво у целини. Македонији је тренутно на сцени кулминација политичке кризе, која је почела доласком на власт садашње коалиције СДСМ-ДУИ (бивших комуниста и бивших терориста УЧК). Наиме, последњом реконструкцијом владе, од пре пар недеља, Македонија је супротно изборној вољи грађана, прешла под пуном контролом албанског политичког фактора, који држи у скуте македонског коалиционог партнера, који је суочен са сопственим катастрофалним рејтингом, који је дошао као резултат једне погубне националне, економске и сваке друге политике, а круна те катастрофалне политике јесте улазак “грлом у јагоде” у процес историјског ревизионизма који прети и нестанком македонског народа и његове државе.

Па ако у тој и таквој ситуацији поставимо питање Срба и проблемима са којим а се суочавамо, сасвим сигурно да, знајући како Албанци практикују власт, да се наш положај неће у блиској будућности разликовати од положаја нашег народа на Косову и Метохији. Неки, који се претстављају за претставнике Срба у власти, изгубили су и оне протоколарне позиције за које смо се у претходном времену изборили, а у пракси власт наставља са политиком смањења не само броја, него политичког и свеукупног смањења утицаја Срба на јавни и политички живот Македоније. О односу према српском невладином сектору не треба посебно објашњавати. Минимално је, па у много случајева и изостанак било какве материјалне помоћи државе српском невладином сектору свакако не служе на част македонским властима. Као пример навешћу, Светосавску Недељу и Дан Светог Саве који је национални Дан Срба у Македонији, за чије је одржавање Влада Македоније преполовила прошлогодишња средства. Срећом, у помоћ је прискочио Председник Републике Србије Александар Вучић, па је под његовим покровитељством, ова најзначајнија манифестација српског народа овде одржана у пуном сјају.

Како се односите према антисрпској пропаганди, која се, у задње вријеме шири на просторима бивше Југославије?

Навикли смо да делујемо у оваквим политичким условима. Наиме, наратив македонске политике, од њеног осамостаљења 1991. је да су увек Србија и Срби криви за сваки проблем у држави. Тако да улажемо максималне напоре да избијамо из руку непријатељу све пропагандне аргументе тако што чврсто стојимо уз већински македонски народ у овим најтежим временима за њега, неучествујући нити у једној операцији против његовог нациналног идентитета и заједно са њима чекамо промене, које ће се десити најкасније следеће године на редовним парламентарним изборима, промене које ће барем се надамо отворити простор за јачање нашег политичког утицаја у Македонији. У ширем смислу наш политички вектор деловање, прати правац вектора деловања државне политике Републике Србије у погледу јачања регионалне сарадње, јер је наша процена да само заједнички, уз економски јаку Републику Србију можемо да остваримо наше циљеве не само у Македонији, већ и у целом региону.

Како бисте описали утицај Запада на Македонију и на који начин се то одражава на политичке процесе у тој земљи?

Опште је познато да је овде доминантан западни утицај. И то није од јуче, нити од уласка, ја бих рекао утеривања Македоније у НАТО, то траје од средине деведесетих година. Тај утицај је имао разне фазе, и позитивне и негативне. О овој последњој у којој је осећај већинског народа, македонског, да је народ другог или трећег реда у спопственој држави све говори. Ако је домицилни народ у таквој ситуацији, шта рећи о положају српског народа у Македонији. Овакво стање ствари на дужи рок је неодрживо, и не може нити ће донети ништа добро, нити македонској држави, нити људима. Када је реч о интересима те и такве тзв. међународне заједнице и они се неће баш усрећити, на жалост све ово иде на рачун нормалног, обичног човека Македоније.

Како коментаришете вијест да Албанци у Македонији траже формирање Заједнице албанских општина? Да ли сматрате да су у питању поступци, формирани под директивом Запада, како би на неки начин омаловажили ЗСО? Како ову вијест виде грађани Македоније, и какав однос према њој имају политичари?

У једно сам сигуран, да су такви захтеви одређених албанских политичких партија одавде испоручени као резултат свеукупне албанске координације, догађаји у нашој јавности познати под именом Тиранска платформа један и два, односно као резултат координације које повремено под лидерством Едија Раме где се договара свеалбанска регионална политика, а такво нешто без подршке дела међународне заједнице није могуће, либерализација визног режима Приштине са ЕУ прави је пример. Један од циљева захтева за формирање Заједнице албанских општина у Македонији јесте проблематизација ЗСО, а све то под изговором дестабилизације региона која би дошла као резултат ланчане реакције након формирања ЗСО. То је приступ за међународну јавност, што се македонске јавности тиче ово је захтев који је пре свега усмерен на ширење страха код македонских грађана, односно пасивизација македонског, српског и свеукупног становништва како би продужили да несметано реализију своје зацртане циљеве.

Стоилковић је прокоментрисао и предстојеће предсједничке изборе у Црној Гори.

,,Користим прилику да упутим јавну подршку кандидатури доајену српског и не само српског политичког покрета након распада заједничке државе, брату Андрији Мандићу за председника Црне Горе. Главу високо горе брате Андрија, у небеса, за тебе је резервисана лева страна срца и страна сунца и надам се место Председника Црне Горе“, закључио је Стоилковић.