Милан Ружић

Морал… Сећате се…

15.03.2023.

Милан Ружић

Дошли смо до тачке у којој се реченица „Није фер!” третира као најнаивнија, а особа која то изговори као дете. Бескрајно је тужно то што ове тихе повике душе, још неразвијене клице будућих побуна, људи више не схватају правдољубљем, па чак не у потпуности ни знаком да је неко неискварен, већ искључиво као материјал за подсмех или као доказ да се онај ко ово изговори може бесомучно искоришћавати због своје слабости према свету. Али та реченица није слабост…

Она клија у неисквареној људској души и њена исходишна тачка јесте реакција, а да ли ће реакција бити молитва за оне који исмевају људе који су ту реченицу изговорили или ће реакција бити побуна правдољубивих против трулежи света, то зависи од душе и снаге онога ко је исмеван. Може се исмевање завршити осамљеничком молитвом за свет, а може и гневом праведника који је само наизглед безопасан.

Оставите ви тај аутоматизовани одговор како „Свет није фер!” за холивудске филмове, јер свет је саздао праведник и свака ће правда стићи свог кривца.

Међутим, ова чињеница не треба да буде једина утеха која би лишила свет реакције на неправду. Она треба да буде додатна брзина том ударцу који ће сваки човек задати неправди. Уосталом, одакле нам право да се позивамо на исквареност света као на оправдање… Та ситна пристајања на нешто што није фер и исмевања онога ко нас упућује на неправду на било који начин јесте темељ сваког полома, а нарочито моралног.

Морал… Сећате се… Оно што смо оставили у прошлом веку и износимо га као мотку која подупире штрик на ком се одавно више ништа не суши, али нам треба да бисмо говорили о важности чистог веша иако нам стоји бачен у неку корпу – никада опран.