Ко је Денис Никитин, руски неонациста који стоји иза терористичког напада у Брјанској области

Познати неонациста у Украјину се преселио 2017. године, где је постао познат у екстремно десничарским круговима

Група наоружаних оперативаца прешла је границу и из Украјине ушла на територију Брјанске области на западу Русије, где су извршили терористички напад. Одговорност за њега је преузео тзв. Руски волонтерски корпус (РДК; Русский добровольческий корпус), који је сачињен од руских бораца у оружаним снагама Украјине.

Председник Русије је инцидент назвао „још једним терористичким нападом, још једним злочином. Они су прешли границу и отворили ватру на цивиле“.

Представници РДК-а објавили су видео у ком преузимају одговорност за напад, а на ком се налази познати руски неонациста и предводник тог одреда Денис Никитин. Познат као „ВајтРекс“ (Бели краљ) у неонацистичким круговима, он је позвао руске војнике да промене страну и пређу у украјинску војску. Никитин тврди да његова група врши нападе само на војнике и да никада не напада цивиле.

Ко је овај човек, какве су његове везе са украјинским оружаним снагама и како је један фудбалски хулиган постао утицајна фигура у неонацистичких круговима у Европи и Америци?

Фудбалски хулиган

Никитин, чије право презиме је Капустин, процењује се да има између 36 и 39 година и рођен је у Русији. Његова породица се 2001. године преселила у Келн, у Немачкој – користећи правила која су Јеврејима омогућавала да се настане у тој земљи – где се Никитин заинтересовао за борилачке вештине, навео је руски новинар Дмитриј Плотников у тексту за РТ интерншенел.

Када је имао 22 године, он се повезао са локалним групама фудбалских навијача, постао скинхед и, према сопственим тврдњама, учествовао у уличним тучама. Касније је напустио своју породицу и вратио се у Русију, за шта никада није дао никакво објашњење. Након повратка у своју земљу рођења, Никитин је постао члан групе навијача ЦСКА Москве.

„Ја не волим фудбал, волим да се бијем“, рекао је он 2017. године у интервјуу за украјински навијачки интернет портал „Трабл мејкерс“. „Не знам имена ни једног играча, не знам ништа о историји клуба, тешко ми је чак и да нађем стадион. Ја волим налет адреналина, волим да трчим по граду“, рекао је он и описао своје погледе на свет као „супремацију беле расе у односу на остале врсте мајмуна“.

Никитин је одржао контакте са немачким хулиганима и након повратка у Русију, а када је посећивао Немачку често је учествовао и у неким уличним тучама заједно са навијачима Келна. Против њега је поднета кривична пријава због напада на навијаче Шалкеа 2014. године, али није познато каква је била коначна пресуда.

Никитинови пословни подухвати

Никитин је 2008. године основа сопствени бренд одеће, „ВајтРекс“. Производи су садржали нацистичке симболе и пре свега су били намењени за фудбалске хулигане. Главни елемент на свим комадима одеће било је тзв. црно сунце, симбол који неонацисти често користе. Публициста и стручњак за екстремно десне политичке покрете Роберт Клаус Никитина је назвао „нацистичким бизнисменом“.

„Никитин жели да буде главни добављач одеће за нацисте“, написао је он једном цитирајући Никитина, који је једном приликом рекао да је филозофија његовог бренда „ВајтРекс“ да „задовољи све потребе модерног човека“.

Никитин се временом упустио и у друге пословне подухвате. Он је 2011. године почео да организује ММА такмичења у Русији. Први такав турнир одржан је у Вороњежу, након чега су слични организовани и у другим деловима земље, што му је донело славу у екстремно десним круговима.

Његови ММА турнири примали су само припаднике „беле расе“ и били су фокусирани на аматере, а не на професионалце. Никитинов ММА турнир „Нација у успону“ проглашен је 2013. године за најбољи у целој Русији.

„Желео сам да регрутујем нове спортисте и да их лансирам у нашу идеолошку орбиту“, рекао је он када су га питали које су му биле мотивације за организацију турнира.

Никитин је након тога покушао да прошири своју ММА империју у и у друге постсовјетске државе, али док је у Украјини наишао на топао пријем, у Белорусији је био замало ухапшен. Он је, ипак, наставио да промовише своје спортске активности на Западу.

Никитин је направио контакте са екстремно десним организацијама у многим европским земљама. У Италији, он се спријатељио са члановима неофашистичке организације „Каса Паунд“, која је позната по величању лика и дела Бенита Мусолинија. Уз њихову помоћ, Никитин је организовао ММА турнире у Риму.

Никитин је слична такмичења организовао и у другим европским државама, попут Немачке, Финске, Француске, Чешке и Румуније, по правилу у сарадњи са локалним екстремистичким организацијама. Поред тога, он је организовао и обуке у борилачким вештинама за националистичке групе у Швајцарској и Уједињеном Краљевству.

Под надзором специјалних служби

На неки свој начин, „Никитин је постао кључна фигура за десне екстремисте широм Европе“, пише Клаус. Према наводима појединих антифашистичких портала, Никитин је поред организације турнира учествовао и финансирању неонацистичких група и њихових музичких фестивала.

Успон његове популарности није прошао неопажено у безбедносним структурама. Полиција је све његове ММА турнире помно пратила, а и сам Никитин је у једном тренутку признао да се сваки од њих налазио под надзором Одељења за борбу против екстремизма.

„У неким градовима, они су тражили спискове свих учесника. У другим, они су све снимали, јавно или тајно. Ми нисмо постављали заставе са свастикама, нити смо давали људима секире и говорили им да иду около и уништавају шта стигну“, рекао је он.

Никитин је одбацио све оптужбе за екстремизам, тврдећи да су то „ставови неких левичарских идиота“.

Он је током европског првенства у фудбалу 2016. године у Француској предводио групу руских хулигана која се сукобила са својим енглеским колегама, а њихова туча била је толико брутална да су двојица Енглеза завршила у коми, а један је остао делимично парализован. Годину дана касније, енглески медији урадили су интервју са вођом те групе руских навијача, који се представио само као „Денис“, носио је фантому са знаком „ВајтРекс“ и звучао је доста као Никитин.

Тензије између руских власти и навијача порасле су пред почетак светског првенства фудбалу 2018. године, који се одржавало у Русији. Никитин је тако 2017. постао „персона нон грата“ како у Русији, тако и у остатку Европе. Уточиште је пронашао – у Украјини.

У егзилу

Током боравка у Украјини, Никитин је наставио са организацијом ММА турнира и других сличних догађаја. У том периоду он је ступио у контакт и са познатим америчким неонацистом и оснивачем покрета „Рајз абав“ (РАМ) Робертом Рундом, који је наводно био толико фасциниран Никитином да је истетовирао лого његовог бренда.

Ипак, мало тога је познато о његовом животу у Украјини. Током 2019. он је престао да организује спортске манифестације и потпуно нестао из јавног живота, а више пута су се појављивале гласине да је ухапшен од стране специјалних служби, иако то никада није потврђено.

Након што су оружани сукоби у тој земљи поново избили почетком 2022. године, Никитин је поново испливао на површину, овог пута на челу РДК-а, у оквиру оружаних снага Украјине. Говорећи о својој мотивацији да се бори, он је рекао да „уколико Русија буде сведена само на Москву, Московску област, или европски део Русије, мени је као националисти то океј. Ту се слажем са украјинским националистима“.

Нацистичка дијаспора

У тренутку када је Никитин стигао у Украјину, тамо је већ постојала велика заједница руских неонациста. Међу њима се налазио и оснивач организације „Вотанјунгенд“ Алексеј Левкин, који се као члан батаљона „Азов“ борио у Донбасу. Још један руски грађанин Сергеј Коротких, такође се борио у тој јединици, а чак је и добио одликовање од украјинског председника Петра Порошена. Поједини истраживачки новинари верују да је Коротких умешан у убиство новинара Павела Шеремета у Кијеву 2016. године.

Међу његовим контактима у Кијеву био је и Кирил Канахин, познат као Радонски. Он се у Украјину преселио 2018. године, након што је против њега у Русији покренут кривични поступак. И он је једно време био члан Азова, након чега је постао инструктор јоге. Он се, између осталог, заједно са Никитином налази на снимку који је РДК објавио из Брјанске области.

Никитин је имао блиске односе и са многим украјинским екстремним десничарима, попут Елене Семењаке, секретарке за међународне послове Националног корпуса, који важи за својеврсно политичко крило Азова. Он је њој помогао да успостави блиске односе и са италијанским и немачким неонацистима.

Семењака никада није крила своје везе са Никитином. Они су заједно учествовали на конференцији једне екстремно десне организације у Варшави, током које је Никитин Азов назвао „једином легалном екстремно десном паравојном организацијом у Европи“.

За њега су интересовање показали и неки руски блогери. У интервјуу са руским либертаријанцем Михаилом Световом у јануару ове године, Никитин је рекао да украјинско руководство није прибегло саботажама на руској територији зато што „имају части“ и „покушавају да непријатеља покушавају да поразе на бојном пољу, као што раде џентлмени“. Он је том приликом рекао да нема потребе за извођење тих врста акција, као и да има „политичке амбиције у Русији после окончања рата“.

У интервјуу за који је дао руском новинару Олегу Кашину прошлог новембра, Никитин је рекао да има симпатија према цивилима у Русији, иако га многи од њих сматрају нацистом. Он је рекао и да „не пуца на цивиле“, али и да се свако ко исказује „вербалну подршку“ руској војсци, па чак и они који „само плаћају порез“, може сматрати учесником у борбама.

Кијев је негирао учешће РДК-а у нападу на Брјанску област. Саветник украјинског председника Михаил Подољак тај инцидент је назвао „класичном провокацијом“. „Русија жели да застраши сопствени народ како би оправдали агресију и растуће сиромаштво након годину дана борби“, рекао је он.

Никитин је сада наводно на безбедном, негде у Украјини, што показује да је имао макар прикривену подршку тамошњег режима. Ипак, мало је вероватно да ће успети да подели руско друштво, било да је сам или у координацији са украјинским војним врхом.