Чини се да лидери ЕУ подмећу нове замке и уносе конфузију око европског предлога за нормализацију односа Београда и Приштине. Тако је и са поруком портпарола за спољну политику ЕУ Петера Стана да њихов план за Косово није ни требало да се потпише. Он тиме између редова опет сугерише демантовану тезу да је споразум постигнут иако нема потписа.
Зашто бриселски званичници споразумом називају нешто што није потписано, нити има недвосмислене изјаве воље актера преговарача којом се њихов план усмено прихвата? Штавише, председник Александар Вучић отворено је изјавио да Србија не прихвата делове споразума који се односе на имплицитно или екпслицитно признање Косова нити члан везан за чланство Косова у УН.
У случају европског предлога за нормализацију односа Београда и Приштине, дакле, српска страна нити је прихватила садржину споразума, нити је било шта потписала. Вучић је објаснио и да је прихватио само концепт и основу за даље преговоре прецизирајући тачно шта може да се имплементира (регионално представљање, договори о документима…), а где су црвене линије Београда.
Петер Стано тврди да документ, испрва називан Шолц-Макроновим планом, ни не треба да буде потписан да би био прихваћен. Из његових речи може се закључити да чак није потребна ни недвосмислена изјава воље.
Нема правног основа да план буде претворен у споразум
Професор међународног права на београдском Правном факултету др Владан Јончић објашњава да и усмена сагласност обавезује, али ништа није тако чврсто као када се документи потпишу. Али, у овом случају, нема правног основа за претварање европског плана у уговор.
„Правни основ је само у дипломатским преговорима који се воде по Бечкој конвенцији, али то не значи да морају да обавезују. Из овога што нам је до сада предочено, закључујем да нема никаквог обавезивања. То је само разговор и председник је, што је врло паметно, отишао да разговара. Јасно им је рекао шта може, а шта не може“, објашњава Јончић.
Да би добио облик споразума, европски предлог мора да прође процедуру усвајања, да буде ратификован у Народној скупштини, додаје Јончић. Он сматра да је, ако је председник Вучић и дао неку врсту сагласности на европски план, то дао тако да он буде једна врста водича и оквир по коме ће се у будућности водити преговори.
„Европски план није документ који личи на међународни споразум попут Дејтонског или оног из Рамбујеа. Можда је замисао Европе и била да се он спроведе, али нема сагласности воља ниједне стране за то“, сматра професор Јончић.
Над Србијом се врше експерименти ин виво
Некадашњи шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић не може, како каже, да се сети сличног случаја у међународној пракси до сада.
„Ово се зове Основни споразум о нормализацији односа између Србије и Косова. У начелу, то је споразум, по форми то су одредбе са врло конкретним последицама и конкретном садржином и значењем. С друге стране, кажу да се неће потписивати и да није ни постојала ни намера да се потпише. Па, како се то иде у имплементацију нечега што није потписано, а има карактер стварања нове државе и карактер архитектуре односа Србије и те, по њиховој замисли, нове државе“, пита се Јовановић.
Како ће се и ко позивати на одредбе документа ако он није потписан, ко ће бити сигуран у формулације и значење одредаба ако не постоји потписан документ. Свакој страни оставља се слобода да оне саме интерпретирају шта у споразуму који није потписан има, а шта нема. Где се документ депонује и чува, да ли се рачуна да су људи тако способни да у глави држе нешто што се тиче наметања нове државе, питања су која поставља наш саговорник. Ако документ није потписан, ко ће бити арбитар у спорним случајевима.
„Не постоји случај, да знам, у међународним односима да нешто што се зове споразум, што је написано као правни акт, као документ који садржи опште норме, да се не тражи његово потписивање, али се тражи његово поштовање и његова примена. Како је уопште могуће замислити неку мапу пута или неки календар извршавања обавеза? Како је уопште могуће говорити о примени нечега што није потписано и како третирати нешто што није потписано као императивну норму“, каже Јовановић.
Нови експеримент над Србијом
На Србији и бившој Југославији вршени су многи експерименти, а изгледа да су они који су те експерименте спроводили охрабрени да то и даље чине и то ин виво, закључује Јовановић.
Подсећамо, Стано је изјавио да европски предлог, о коме су у Бриселу у понедељак разговарали председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, није текст који треба да буде потписан.
Он је нагласио да је из самог текста предлога јасно да се никад није радило о потписивању овог документа, да је састанак у понедељак био посвећен дискусији о европском предлогу, а да је од обе стране одобрено да нове дискусије нису потребне око предлога, који је сада споразум за пут ка нормализацији односа.