Некадашњи командант Кфора: Запад у Украјини ради исто што и некада на КиМ

„Већ договорени сусрети отказивани су због ‘страшних злочина’ који су ‘изненада’ откривани“, подсећа на познати сценарио Запада генерал Фабио Мини

Америчко, европско, посебно немачко оружје које се испоручује Кијеву, могу да дају разлику у квалитету напада и одбране Украјини, али сумњам да ће бити довољних количина за преокрет, каже за „Вечерње новости“ генерал Фабио Мини, командант Кфора на КиМ од 2002. до 2003. године.

„Ако би се набавка са Запада лимитирала на 10 до 15 тенкова по једној земљи, то не би било довољно ни за директни фронтални сукоб, нити за једну одбрамбену борбу, јер би су сваком случају требало да буду подржани од ваздушних снага и артиљерије“, објашњава Мини.

Истина о рату у Украјини сазнаће се тек на крају рата и зависиће од тога ко ће у њему победити. У међувремену, Запад наставља да снабдева Украјину најсавременијим оружјем и мир никако није на видику, истиче генерал.

Он оцењује да има много подударности између ситуације на КиМ некада, и ове садашње у Украјини:

„Завијају сирене, 9. марта бомбардована је болница где се налази породилиште у Маријупољу, Зеленски тврди да се се десио ‘покољ трудница и новорођенчади’. Реч је о о монтажи, тврди руски шеф дипломатије Сергеј Лавров“, наводи генерал.

Додаје и како је позориште у Маријупољу уништено у моменту када је Лавров требало да се сусретне са украјинским колегом у Турској ради преговора. Кијев је тврдио да су криви Руси, а Москва да иза свега стоје неонацисти из бригаде Азов.

„Резултат – мировних преговора нема, рат се наставља. Сличне ствари дешавале су се и пре него што је НАТО бомбардовао Србију, већ договорени сусрети отказивани су због ‘страшних злочина’ који су ‘изненада’ откривани“, закључује генерал.

Сличне ствари су се дешавале и на КиМ 1999. године у моменту када је ситуација на терену ишла у прилог Србији, подсећа он. Пре разговора о миру НАТО и Србије, српска полиција организовала је долазак групе новинара који су хтели да се упознају са антитерористичким операцијама.

„Састанак је био у Рачку, стижу новинари и „случајно“ у јами налазе педесетак тела обучених у цивилна одела! Вокер жури да саопшти како је реч о покољу који су починили Срби, о ‘стотинама недужних жртава’… Одмах се отказује договорени разговор у Паризу, а брзо потом уследиће и бомбардовање ваше земље“, присећа се Мини развоја догађаја.

На питање да ли албанска популација на КиМ данас подржава потезе руководства у Приштини према Србима, оцењује да су они све компактнији у мржњи према Србима, Ромима и другим мањинама.

„Око 200.000 Срба побегло је од рата или освете. Њихове куће су запаљене, окупиране, фабрике разрушене, пољопривредна добра напуштена, у неким деловима КиМ оно мало што је опстало заштићено је војним снагама“, сумира генерал стање на КиМ.