Желидраг Никчевић
„ВЕЋ СУ УНАПРЕД УЖИВАЛИ…“
Желидраг Никчевић (фото: С. Гарић)
Знате ону стару шалу: историја се не понавља, историја се не понавља, историја се не понавља…
И збиља, понекад нам се учини да смо свједоци или чак саучесници јединствених, у досадашњој историји невиђених епохалних збивања, и зачудимо се: како је дивно што је баш нама таква пионирска част припала! Па се онда радосно, ужурбано и кратковидо бацимо на свезнајући интернет, надугачко и нашироко разматрајући тзв. „нове околности“… умјесто да се једноставно присјетимо лектире и прелистамо књиге староставне.
Ево, рецимо, једне (данашње) изненадне конциденције. Читуцкам помало класику, док истовремено са свих друштвених мрежа допире аналитички ратни жагор. Свјеже вијести. Ура! Тотална савезничка мобилизација! Бајден, Сунак, Шолц, Макрон… Никад виђено!
А сад обратите пажњу, да прочитамо заједно (ђаво се крије у детаљима):
„У пристаништа Црноморског приморја стизали су транспорти са наоружањем. Океански пароброди довозили су не само енглеске и француске аероплане, тенкове, топове, митраљезе, пушке, већ и запрежне мазге, и намирнице и одећу који су изгубили вредност после мира с Немачком. Дењкови енглеских тамнозелених бриџ панталона и френчева с изливеним пропетим британским лавом на бакарним дугметима – испунише магацине у Новоросијску. Стоваришта су била пуна американског брашна, шећера, чоколаде, вина. Капиталистичка Европа, уплашена упорном жилавошћу бољшевика, обилато је слала на југ Русије гранате и пушчане метке, оне исте гранате и метке које савезничке војске нису стигле да испуцају на Немце. Међународна реакција ишла је да дави Совјетску Русију, која је пливала у крви… Енглески и француски официри-инструктори, који су дошли на Дон и Кубан да обуче козачке официре и официре Добровољачке армије како се управља тенковима и пуца из енглеских топова, већ су унапред уживали у свечаном уласку у Москву…“
Ту искључујем електронска Средства Масовне Рекламе, Агитације и Дезинформације (мало незгодна скраћеница) и уредно потписујем горњи цитат: Михаил Шолохов, „Тихи Дон“, Књига трећа, Дио шести, поглавље LVII.
Да, драги интернет пионири и пионирке: историја се не понавља, историја се не понавља, историја се не понавља…
