ЗМАЈЕВА НАГРАДА РАИЧЕВИЋУ: Матица српска доделила престижно песничко признање

ПЛЕЈАДИ наших највећих песника који су своје дело оверили најпрестижнијом и уједно нашом најстаријом поетском наградом коју је Матица српска у Новом Саду установила 1953. године, придружио се Миодраг Раичевић са својом књигом „О стварима које је Хомер пропустио“ у едицији ИК „Граматик.“

Лауреату ће награда бити уручена 16. фебруара на свечаности поводом 197. Матичиног рођендана.

– Сама чињеница да награда долази из Матице и носи име Јована Јовановића Змаја који је много учинио за Српство мада је имао трагичан и тужан лични живот, мени чини част што је ово признање додељено баш мени – рекао је Раичевић, за „Новости“, у кратком телефонском разговору.

Пред жиријем у саставу проф. др Јован Делић (председник), Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје, имао је обиман посао јер од обиља пристиглих књига песама избор је сажео најпре на педесет, затим на девет, па на три наслова: „О стварима које је Хомер пропустио“, „Кад бих била златна греда“ Емсуре Хамзић (Фондација „Група север“) и „Боли ме, боли ме јако“ Анђелка Анушића (ИК „Ревнитељ“).
– Књига Миодрага Раичевића представља с једне стране редак и драгоцен спој најгушће меланхолије, осећања смрти и пролазности, успомена на драге људе који више нису ту, а са друге стране ту је невероватан хумор који прати сваку песму. То је једна иронија која титра из текста у текст и ненаметљива жеља за естетизацијом. Драгоценост ове књиге су и цитати Чеслава Милоша у тежњи да поезија и проза буду што блискије – образложио је Делић.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић, у песништву познат под именом Иван Негришорац подсетио је да је Змајева награда најстарија књижевна на целом српском културном простору (установљена је годину дана пре награде НИН-а).

Поменуту меланхолију истакао је и писац Желидраг Никчевић и додао да је Раичевић писац који уме да се наруга и исмеје и себе и друге, а да ипак никог не повреди.

– Реч је о аутору са много јачом снагом него што се то на први поглед види – казао је Никчевић.

И за песника и управника Библиотеке Матице српске Селимира Радуловића, Раичевићева књига је прави избор јер у њој се може видети како је један духовити песник растао и стасавао.

Жири је одлуку о лауреату Змајеве награде донео са четири гласа јер, како је објаснио проф. Делић, пети члан жирија песник Ђорђо Сладоје није гласао због сукоба интереса.

ПЕСНИШТВО НАЈЗДРАВИЈИ ДЕО КУЛТУРЕ
ПО једнодушној оцени жирија, српско песништво изненадило је својом продукцијом и великим квалитетом, па се може рећи да је то данас и најздравији део наше културе. На конкурс су пристигле књиге аутора различитих генерација међу којима се, по речима Станића, издвојило и неколико ауторки међу којима су Тања Крагујевић, Сунчица Денић, Гордана Ђилас…