Ретко кад је у историји писмености једна књига побудила толико интересовање читалачке публике пре него што је и написана, као што су најављени мемоари Вилијама Вокера о „случају Рачак“.

Историчари књижевности вероватно ће се присетити сличних случајева, али Вокерова (уметничка) „истина“ која би тек требало да се напише и укоричи, несумњиво је јединствен случај, по више тачака.

Мало ко је добио толики хонорар, још из буџета макар и нечега што претендује да буде држава. Истина, глобална инфлација „појела“ је вредност новца, али је 70.000 евра за „истраживање, писање, уређивање, превод и штампање мемоара амбасадора Вилијема Вокера“ цифра коју не добијају ни највећи и најчитанији светски писци. Из буџета издавачких кућа који је већи и од буџета тзв. Косова.

Примера ради, за тај хонорар могао би, за фалсификовање историје, у ширем центру Београда пазарити гарсоњеру, а са приходима од ренте могао би мирно и скромно, у трећем добу да напише нове лажне мемоаре. На Косову и Метохији вероватно би могао пазарити и више некретнина које би му омогућиле миран списатељски рад на свом капиталном делу.

А да „уметнику“ Вокеру нису страни ни добри пословни потези, показује и његова каријера на Косову и Метохији после НАТО агресије. Као и у случају његовог јарана Кристофера Хила и јаранице Мадлин Олбрајт. За разлику од поменутих, није учествовао у приватизацији покрајинских богатстава, био је само лобиста тзв. Косова и тако сачувао „чисте руке“ не злопатећи се са којекаквим рудницима и прљавим технологијама. А лобирање је – легализована корупција.

Истина, легално-корупционашки приходи су престали са хапшењем Хашима Тачија, али нови издавач Аљбин Курти не жали пара за овај издавачки подухват у најави, што слути да ћемо имати бестселер, уколико се не умеша биологија. Јер, сам аутор, осамдесетседмогодишњи Вокер, изјавио је да би волео да заврши књигу пре него умре.

„Издржи легендо“, поручују му бројни љубитељи лепе књижевности широм Косова и Метохије али и сродних слободарских територија.

А да би мемоари Вокера могли бити бестселер уколико „легенда издржи“ и приведе их крају, говори и биографија „косовског Толстоја“. Попут неког Борхеса америчке администрације и Вокер је познат по мешавини чињеница и фикције, где се не зна где престају чињенице, а где почиње машта.

Сам догађај на који се односе меомари, наводни масакр цивила у Рачку, у Вокеровој интерпретацији је права борхесовска мешавина чињеница и фикције. Фикција је надваладала чињенице, да би се врло брзо, после Вокерове измаштане „истине“, појавила нова реалност заснована на Вокеровој машти, много страшнија од Вокерових маштарија у Рачку.

У најкраћем, Вокерова књижевна обрада реалности изгледа овако.

У селу Рачак у ноћи између 14. и 15. јануара 1999. године почео је сукоб снага безбедности са припадницима тзв. Ослободилачке војске Косова. Ти догађаји су били повод за НАТО бомбардовање тадашње СР Југославије.

Српска страна инсистирала је на томе да су тврдње Приштине о „масакру над цивилима“ у Рачку чиста лаж и да је реч о сукобу са припадницима тзв. ОВК, док је Приштина тада тврдила да је реч о „масакру недужних цивила“. Тадашња верификациона мисија ОЕБС-а, на челу са Вилијамом Вокером, за догађаје у Рачку оптужила је српске снаге безбедности.

Истражни судија Даница Маринковић, која је радила на случају Рачак, више пута је изјављивала да је оцена Вокера да се у Рачку догодио масакр и ратни злочин била – лаж. Како је рекла, Вокер није сачекао да надлежни органи изнесу чињенице утврђене увиђајем, већ је одмах медијима изнео своју верзију догађаја.

И Хашки трибунал је прихватио истину да није било масакра у Рачку.

Позната финска форензичарка Хелена Ранта, чији је тим истраживао случај Рачак, касније је изјављивала да је Вокер вршио притисак на њу приликом писања извештаја и да мисли да је очекивао да подржи његову интерпретацију.

Тако је, отприлике, изгледала Вокерова књижевна обрада чињеница не би ли их учинио занимљивијим, још у фази припреме, много пре писања. Вокеров књижевни дар уочио је и вероватно најпознатији лингвиста на свету – Ноам Чомски.

У књизи „Нови милитаристички хуманизам“, Вокер је заслужио посебно поглавље, управо у контексту случаја Рачак. Чомски, позивајући се на новинске текстове, пише да је Вокер био укључен и у случај у Салвадору када је прикрио злочине тамошње владе над цивилима и герилцима.

Горостас књижевности „независног Косова“ присуствоваће 15. јануара обележавању 24. године догађаја у Рачку и нада се да ће своје капитално дело завршити до 25.

Што би симболички био врхунац његове и књижевне и дипломатске каријере. Да на четврт века, четврт-држава добије своју „књигу постања“ велике уметничке, али нулте историјске вредности.