„Доктор Пропаст“: Чека нас мајка свих дужничких криза

Свет се налази пред кризом несагледљивих размера услед климатских промена, демографског колапса и превеликог задуживања, сматра економиста Нуријел Рубини

Амерички економиста иранског порекла Нуријел Рубини, који је због својих песимистичних прогноза познат под надимком „Доктор Пропаст“, упозорио је да ће се светска заједница суочити са „мајком свих дужничких криза“ у року од једне деценије.

„Идемо ка прекретници која ће променити животе зајмодаваца и зајмопримаца, било јавних или приватних, дискретних или расипних. У року од једне деценије могли бисмо да се суочимо са мајком свих дужничких криза“, рекао је данас Рубини за шпански лист „Ел Мундо“.

Он је додао да је песимиста у погледу консензуса да ће многе земље доживети економски раст 2023. године.

„Један од фактора је инфлација. Лако је смањити са 10 на 5 одсто, али је много теже спустити са 5 на 2 одсто. Осим тога, дуг у систему појачава економски пад и повећава ризик од неплаћања обавеза и финансијског стреса“, објашњава Рубини.

Он је рекао и да је човечанство прошло кроз 75 година просперитета након Другог светског рата, када је економски раст био стабилан, број запослених био већи од броја пензионера и није било великих пандемија. Садашња ситуација у западним државама драстично је другачија.

Поред највеће дужничке кризе, коју Рубини назива „мегапретњом“, он истиче и значај будућег демографског колапса, могућу климатску катастрофу, утицај вештачке интелигенције и изазов нормализације глобалних пандемија.

Према његовим речима, садашња генерација ће доживети крај ере раста, а будућност ће карактерисати време хаоса и хроничне нестабилности.

Рубини је нагласио и да демократске земље имају проблем да се суоче са изазовима попут економске кризе и климатских промена зато што многе мере које је неопходно спровести нису популарне, а њихови ефекти могу се видети тек након што изабрани политичари напусте своје функције.

Он је навео и да постоји проблем са борбом против климатских промена, пошто државе у развоју попут Индије и Кине одбијају да себи наметну ограничења, тврдећи да су развијене државе Запада главни кривци за климатски кризу.

Рубини је додао и да не мисли да ће Русија одустати од Украјине, али и да је сукоб између Кине и Тајвана немогућ пре 2024. године. Тајван је, као највећи светски произвођач полупроводника изузетно важан за светску привреду, а познати економиста сматра и да су САД Кини објавиле „технолошки рат“ својим забранама извоза технологија у ту земљу.

Када је реч о Шпанији, рекао је, као и већина европских земаља, она је оптерећена великим јавним и приватним дуговима.

„Владе су задужене и, као и у многим земљама, постоји повећање дуга компанија и банкарства у сенци (нерегулисане организације које дају кредите а да нису део традиционалног банкарског сектора)“, рекао је Рубини.

Поред тога, он је скренуо пажњу на чињеницу да у Шпанији постоји акутни проблем старења становништва, због чега ће ускоро бити потребна темељна реформа пензионог система.

У септембру 2022. године јавни дуг те земље оборио је нови историјски рекорд, премашивши 1,5 билиона евра, што износи 116 одсто БДП-а, пише „Ел Мундо“.