Желидраг Никчевић
ДА БЛАГИ ДАНИ ПОТРАЈУ…
Да, знам правила и обичаје. Уважавам. Поштујем. Амин.
А све и да нема благих празника, све и кад би ми надзорници мреже неким чудом допустили потпуну слободу изражавања, ја више уопште не могу да пронађем неки заиста увредљив епитет – нема више ријечи којима би нормалан човјек могао да их постиди и поколеба.
Уцјењивачи и преваранти? Немојте ме засмијавати. Њима је то у опису радног мјеста, каријерни адут, високо цијењена дипломатска вјештина.
Марионете? Одлично! Они се тако уклапају у цивилизовани свијет.
Старомодно загаламити и назвати их н@цистима, јер своје суграђане пљачкају и јавно дискриминишу по националном предзнаку? Па они знају да су н@цисти, и то их уопште не траумира. Ево, док једни поносно зигују и марширају под симболима Трећег рајха, други им одушевљено (подловћенски) аплаудирају.
Безбожници, сатанисти? Па они већ имају Сатанину цркву – званично регистровано правно лице. И хвале се подршком режиму који ових дана укида православну цркву. Све нормално.
Назвати их перверзњацима, јер изопачују од Бога дати род и пол? Е, тек то је за њих посебан комплимент, то се сад рачуна као епохални културолошки напредак. Наркомани? Ха-ха-ха! И то је већ легализовано.
Дебили? Ма шта вам је, знају они да су дебили, види им само елитне говорнике: без суфлера не могу двије просте реченице да повежу, али два-три одлучујућа мандата – без проблема.
Не, пријатељи, не трудите се узалуд. Њима је нормалност у принципу немогуће објаснити. Наша нормалност за њих је била и остала варварство, и нема те евро-монтенегринске владе чија ће се капија пред нама изнутра отшкринути. Barbaren halt. Само да благи дани потрају.
