Желидраг Никчевић
ЕЛИТНЕ КУЧКЕ
Ако нисте знали, Вера Полозкова је једна од најпопуларнијих руских пјесникиња. Најрекламиранијих свакако. Позната и као „жж-јузер Веро4ка“. По мом скромном мишљењу, размажена и помало хистерична графоманка.
Прије неколико година, у грчевитој потрази за престоничком славом, изјавила је да ће отворити флашу шампањца кад чује да је Захар Прилепин негдје на Донбасу добио метак у чело.
Чим је почела Специјална операција, сензибилна Вера се страшно постидјела пред Украјином и одгмизала на Кипар, да тамо девизно тугује.
Прије неки дан су је интервјуисали њени либерални ортаци; на питање о Алеји анђела у Доњецку изговорила је гадости које не желим да цитирам.
Таква бића најбоље је својевремено описао Пељевин млађи, у тексту „Како изгледа модерна поезија?“ Немам шта да додам.
„Замислите гигантску Веру Полозкову као бијелу гусјеницу-стоногу. Она пузи кроз разне градове, остављајући дуги слузави траг на прашњавим путевима, брзо помјерајући пипке, радознало мрдајући антенама и осматрајући наоколо. У њеном кретању заиста има нечег узбудљивог, нечега што ти прикива поглед на то снажно вијугаво тијело.
У једном од градова, она се на тренутак зауставља и ту положи малу бијелу ларву. Ларва се уплашено осврће око себе, отреса слуз и неспретно се увлачи у најближу пјесничку биртију. Тамо, упркос чињеници да је још увијек ларва, она чита пјесме о својим многобројним мушкарцима и о томе каква је кучка и како то у почетку боли, па онда престане да боли. Тако брзо стиче популарност. А гигантска Полозкова, смијуљећи се, замрда оним антенама и отпузи даље …“
