Патријарх Кирил: Освајачима са Запада су биле потребне наше душе, ум и политичка воља

Ушли смо у период веома тешких односа са низом земаља и дај Боже да милост Божија однесе нашу патњу и тугу са наше Отаџбине, рекао је поглавар Руске православне цркве

Патријарх московски и целе Русије Кирил у беседи у скиту Александра Невског у Переделкину, поручио је да треба да се молимо да Господ однесе патњу и тугу из Русије у периоду „напетих односа са низом земаља“, преносе „РИА Новости“.

„Сећајући се светог племенитог кнеза Александра Невског, узносимо молитве да, стојећи пред Господом, данас заштити нашу земљу. Ушли смо у период веома тешких односа са низом земаља и дај Боже да милост Божија однесе нашу патњу и тугу са наше Отаџбине, отклони најтеже последице по национални живот“, рекао је патријарх Кирил.

Он је напоменуо да се данас православци суочавају са „опасном силом која може радикално да утиче на духовни живот народа“.

„Верујемо да ће молитвама Светог благоверног кнеза Александра Невског, Господ заштитити нашу Отаџбину, и све нас сачувати у миру. Све нас, односно све људе са једне и са друге стране границе, јер на једном месту не може бити мира када је на другом тежак рат“, додао је поглавар Руске Цркве.

Он је подсетио да су за „време светитеља, земљу окупирали Татар-Монголи, а да је свети кнез Александар, као и сви руски кнезови, морао да иде код хана, да донесе дарове“.

„Зашто се није борио против Татар-Монгола? Зато што је снага Новгородског одреда била неупоредива са снагом источне војске, али и зато што је кнез Александар Невски, упркос својој младости, успео да види где је права опасност. Источне освајаче је занимао само материјални фактор. Требао им је данак, и они су га скупљали, али се уопште нису мешали у унутрашњи живот. Али онима који су дошли са Запада није био потребан наш данак. Њима су биле потребне наше душе, наш ум, наша политичка воља“, рекао је патријарх Кирил.

Према његовим речима, победа Невског над Швеђанима је „заштитила руску земљу од окупације, која би могла да оштети њен духовни живот“.

Кнез Александар Јарославич Невски (1221-1263) у различитим временима носио је титуле кнеза Новгорода, Кијева, а касније великог кнеза Владимирскога. Надимак Невски је добио по победи над шведском војском у бици 15. јула 1240. године на реци Неви, а 1547. године је проглашен за свеца.

Свети Александар Невски представља једну од највећих личности у историји не само руске него и целе православне Цркве. Његов свети култ раширен је не само у Русији већ и широм земаља – у Србији, Црној Гори, Бугарској, Македонији, Белорусији, Украјини, Молдавији, Пољској, Грчкој, Румунији, Америци, Аустралији, Африци… Њему су посвећени многи храмови а, поред Руса, његову молитвену помоћ посебно радо и често призивају православни народи Балкана.

Један од најзнаменитијих храмова у српској престоници – Београду, управо је посвећен Св. Александру Невском. Нарочито га у српском народу слави и поштује племе Васојевића, јер им је у време агарјанског ропства Свети Александар Невски чудесно помагао у ратовима против турских завојевача.