Читам хистеричне постове о „изгубљеном рату“. Стручњаци са дивана свих стилова и боја причају какву је тактику било боље применити у правцу Херсона и Харкова, шта даље треба да ради руска команда и како је Богородица требала да васпита свог сина.Ало! Да, зајебали смо ситуацију. А ко је крив – највероватније ћемо сазнати пре или касније. Изгубили смо битку, напомињем, не од украјинске војске, већ од НАТО плаћеника. А изгубљена битка није исто што и изгубљени рат! И да, није реч о поразу – из потпуног окружења не бисмо повукли јединице, а оне су сад ту, сачуване.Само да подсетим хистеричаре који доводе у питање победу Русије. У Украјини нема наших војних обвезника. Ту се боре само и искључиво професионални војници, плус добровољци. То јест, не само да нисмо имали општу мобилизацију, него није било ни мобилизације руске војске!Док украјинска страна позива жене и ускоро ће почети да позива и кућне љубимце.О каквом јебеном губитку причате пре него што је наша регуларна војска уопште стигла у Украјину?Не, не мислим да је највиша руска војна команда света и непорочна. Али не мислим ни да је глупља од колективног Васје, чије вештине стратешког планирања укључују читање телеграм канала.А генерално, шта да радимо? Па зауставимо панику и помолимо се за нашу војску.
(Телеграм канал М. Дегтереве; превео Ж. Никчевић)