ЕРИК ЗУС: Докази да САД намеравају да изврше брзи нуклеарни удар на Кремљ
Александар Меркурис је 29. октобра истакао: „Бајден тихо приближава свет ка армагедону. Финска спремна да угости нуклеарне бомбе“, и дискутовао о плану САД да ухвати Русију у замку тако што ће своје нуклеарне ракете поставити на око 500 миља или на 7 минута ракетне удаљености од Кремља, „шах-мат“ (обезглављивање руске централне команде тако да Русија нема довољно времена да лансира своје ракете за одмазду) и захтева предају Русије (пошто не постоји начин да руска централна команда буде у стању да процени ситуацију у року од само 7 минута и да лансира своје ракете).
Овај план има своју историју, а одлука Владе САД да то уради изгледа је донета око 2006. године, када су два најпрестижнија америчка академска часописа о националној безбедности, „Спољни послови“ (Foreign Affairs) и „Национална безбедност“ (National Security), препоручила (иако веома тактично) – замењујући идеју (заправо мета-стратегију) „узајамног осигураног уништења“ или „М.А.Д.“ (да нуклеарно оружје постоји само да би се спречио Трећи светски рат), новом америчком мета-стратегијом „нуклеарног првенства“ – да ће Америка употребити нуклеарно оружје да победи у нуклеарном рату, Трећем светском рату, против Русије. Позиционирање тих пројектила у Украјини требало је да буде начин да се то уради, али, пошто је то сада све мање вероватно, изгледа да ће Финска (друга најближа земља Кремљу) преузети ту улогу (ако председник Турске Ердоган дозволи њен приступ у НАТО, што ће бити његова најсудбоноснија одлука икада).
Затим, 1. марта 2017. године, два водећа америчка стручњака за контролу нуклеарног наоружања објавила су чланак у „Билтену атомских научника“ (Bulletin of the Atomic Scientists) рекавши да нова врста нуклеарне бојеве главе која је инсталирана на америчке пројектиле „ствара управо оно што би неко очекивао да види, ако је нуклеарно наоружана држава планирала да има капацитет да се бори и победи у нуклеарном рату разоружавањем непријатеља изненадним првим ударом”. Сада се очекује да тај удар дође из Финске, уместо из Украјине.
Руски портал РТ је у вестима 28. октобра објавио да је „Бајден одустао од нуклеарног обећања: Пентагон није успео да наметне ограничење употребе ’атомске опције’ упркос председниковом обећању“, и известио да је председник Бајден променио своју политику због савета Пентагона, који каже да ће Америка морати да има опцију да започне нуклеарни рат са Русијом — а не само да одговори на њега из Русије. Руска политика о „првој употреби нуклеарне силе“ (nuclear first-use) је врло јасна – и НИЈЕ руска верзија америчке политике нуклеарног првенства:
„Постоје четири сценарија у којима Русија задржава право да користи нуклеарно оружје, односно да иде даље од нуклеарног одвраћања.
- добијање поузданих информација о лансирању балистичких ракета које нападају Русију;
- употреба нуклеарног и другог оружја за масовно уништење против Русије;
- било какав напад на објекте, чије би уништење могло довести до поремећаја одговора нуклеарних снага;
- агресија на Русију уз употребу конвенционалног наоружања, када је угрожено само постојање државе.“
Наравно, постоји и могућност да би се ситуација у Украјини развила у стање у којем би ситуација број 4 могла бити оно које би изазвало први руски удар на Америку и њене савезнике. Али то се сада чини мање вероватним од америчког првог удара из Финске. (Такође: Финска је била део Хитлерове операције Барбароса на Совјетски Савез — удружила се са Хитлером. Овог пута би била у савезу са Бајденом).
Нова истраживачка књига историчара Ерика Зуса, „АМЕРИЧКО ЦАРСТВО ЗЛА: Хитлерова постхумна победа и зашто друштвене науке треба изменити“, говори о томе како је Америка преузела свет после Другог светског рата да би га поробила САД и милијардери-савезници. Њихови картели ваде светско богатство контролом не само својих „новинских” медија већ и друштвених „наука” – обмањујући јавност.
