27.10.2022. - 9:19
© Sputnik / Александр Полегенько
Кијев, који се налази под америчком шапом, није у стању да самостално решава своју судбину, па одлуке о евентуалним преговорима са Русијом доноси Вашингтон, који у овом тренутку није заинтересован ни за дијалог, ни за мир у тој земљи. „Одлука је већ донета – неће бити преговора“, сматрају експерти.
„Чињеница да је Украјина учествовала у преговорима, а затим одбила да их настави говори о томе да све те одлуке доноси Вашингтон. То што западни званичници тврде да Украјина треба самостално да доноси одлуке није ништа друго него стилска фигура“, каже руски политиколог Владимир Брутер, коментаришући изјаву шефа Европског савета Шарла Мишела који је рекао да Украјина мора сама да одреди услове и рокове за почетак преговора са Русијом, додајући да ЕУ Кијеву пружа финансијску, војну и политичку помоћ како украјински режим не би морао да чини уступке Руској Федерацији.
Експерти оцењују да је лицемеран став ЕУ да Украјина треба да одлучује о условима и роковима преговора, пошто Кијев није независан у доношењу одлука.
То је питање које се решава у Стејт департменту, Пентагону и Белој кући и то упркос Мишеловим тврдњама да „ни Европска унија, ни Г7, ни САД немају право да одлучују које уступке Украјинци треба да праве“.
„Постоје три разлога за такву изјаву. Прво, јасно је да он не може да призна да судбину Украјине одређује Вашингтон, па зато говори да одлучује Кијев и да ће бити онако како Украјинци кажу. У ствари, овде се опет ради о стилској фигури, и то тако подстицајној стилској фигури. Запад заправо говори: „Ми помажемо Украјини, али не руководимо том земљом. Помажемо Украјини да се одбрани и уопште не улажемо све напоре да продужимо сукоб и ослабимо Русију“, каже Брутер.
Други разлог за такве тврдње је и чињеница да руско-украјински преговори неће дати резултата, с обзиром да су сви досадашњи напори били узалудни. Делегације Русије и Украјине одржале су неколико рунди преговора, али је дијалог прекинут на иницијативу Кијева. Како је летос рекао Сергеј Лавров, руски шеф дипломатије, Запад не дозвољава Украјини да преговара.
„Русија од самог почетка жели преговоре о овом питању са Западом, а Запад одговара да неће бити никаквих преговора, него инсистира на преговорима Русије са Украјином. Самим тим, одбацују сваку могућност постизања било каквог договора…“, напомиње Брутер.
И, коначно, додаје Брутер, кијевски режим одбија да се врати прекинутом преговарачком процесу са Москвом. Штавише, украјински председник
Владимир Зеленски је потписао декрет којим се формално проглашавају „немогући“ било какви преговори између Кијева и руског председника Владимира Путина.
Зеленски је прецизирао да је Кијев спреман за дијалог са Русијом, али „са другим председником Русије“.
Овакву позицију Зеленског експерти оцењују као „апсолутно неконструктивну“, јер не одговара интересима Украјине – што се сукоб више одуговлачи то је више жртава и уништене инфраструкуре. Истовремено, Зеленски је и приморан да одбија преговоре, јер би то могло да усталаса радикалне струје у Украјини и доведе до побуне и отпора унутар земље, али и са Запада, што би довело до његовог политичког краха.
С друге стране, Русија не одбија дијалог са Украјином.
Владимир Путин је крајем септембра позвао кијевски режим да прекине рат који је покренуо 2014. године и врати се за
преговарачки сто, истичући да Москва не намерава да на евентуалним преговорима разговара о статусу Доњецке и Луганске народне републике, као и Херсонске и Запорошке области, чији су становници на референдуму гласали за прикључење Русији.
Експерти подсећају да Москва никада није одбијала преговоре – прекинуо их је сам Кијев „по налогу западних ментора“.
Америка се узалудно нада капитулацији Русије
Експерти оцењују да
речи Шарла Мишела и других европских политичара који говоре о потреби дијалога не треба схватити као истинску жељу за преговорима и окончању војног сукоба. У ствари, Запад жели да преговара о повољним условима за Кијев и, пре свега, себе.
Према Брутеровим речима, једини преговори које Вашингтон жели да води са Москвом јесу преговори о капитулацији Русије.
„Преговори о капитулацији Украјине њима нису потребни и они дефинитивно на то неће пристати ни сада, ни у скоријој будућности“, сматра Брутер.
Како наводи, Вашингтон предлаже почетак преговора под неколико услова. Међу њима – повлачење руских трупа са међународно признате територије Украјине тј. заустављање специјалне војне операције и исплата репарације Украјини. Ово је, додаје Брутер, преговарачка позиција Запада, а то Русији никако неодговара.
„Русија је недавно у свој састав примила четири нове територије, а овде се испоставља да Русија треба да их искључи из свог састава само зато да би отпочела преговоре. Тешко да је то део руских планова… Другим речима, ако су ти региони већ ушли у састав Русије тешко да ће Москва дозволити да они сада буду искључени“, каже Брутер.
С друге стране, у ситуацији када је Украјина већ неповратно изгубила део територије, биће тешко да се пронађу било каква компромисна решења која би могла да постану основа преговарачког процеса.
Осим тога, руски политиколози оцењују да ЕУ, упркос томе што сукоб у Украјини штети њеној економији, не може предузети самосталне кораке да што пре почне преговоре, пошто европску политику заправо одређују САД.
Економија ЕУ је оно што је Вашингтон спреман да жртвује да би постигао своје циљеве у Украјини, а Европа је принуђена да следи курс САД и самим тим наставиће да уништава своју економију.
