ПЕТОРКУ ИЗ ЕУ ПРИТИСКАЈУ ДА ПРИЗНА КОСОВО: Ескобар открио план убрзаног решавања косовског чвора и најавио дипломатску акцију

У ОПСЕЖНОЈ дипломатској акцији како би се договор Београда и Приштине о нормализацији односа постигао у наредних неколико недеља, западни центри моћи појачали су и притисак на пет чланица Европске уније које не признају Косово да ту одлуку промене.

Према нашим информацијама, заокрет Шпаније, Грчке, Кипра, Словачке и Румуније према косовској независности, у Вашингтону и Бриселу виде као кључ који ће Приштини отворити врата за ЕУ, али и НАТО. А кључ за промену става ових држава, по истим тим западним центрима моћи – држи Србија. Јер, њихова теза је да, ако Београд индиректно или директно призна јужну српску покрајину, онда нема разлога да то не учини и пет европских земаља.

У склопу акције да се максимално убрза решавање косовског питања, а Приштина угура у међународне организације, очигледно је и „шатл-дипломатија“ специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака и заменика помоћника америчког државног секретара и емисара за Западни Балкан Габријела Ескобара, који су посетили Приштину и Београд.

Управо је Ескобар отворено говорио да је за Приштину најважније чланство у ЕУ и НАТО, а у том контексту је указао на значајне позиције поменутих пет држава ЕУ. Он је указао да ће без њих бити веома тешко да Косово постане чланица Алијансе, јер се тамо одлуке доносе консензусом. Потврдио је и да је постизање споразума Приштине и Београда „питање недеља, а не година“, као и да САД подржавају немачко-француски предлог за дијалог, у чијој основи је да Србија формално не призна Косово, али да се не противи чланству Приштине у УН.

Ескобар се јуче састао са председником Александром Вучићем, са којим је разговарао о могућностима за наставак дијалога и проналажење одрживих решења. Шеф српске државе је још једном истакао пуну посвећеност Србије наставку процеса дијалога и решавању отворених питања између Београда и Приштине, са акцентом на потпуној примени до сада потписаних споразума у Бриселу и поштовању међународног права.

Амерички дипломата разговарао је и са директором Канцеларије за КиМ Петром Петковићем, који му је пренео инсистирање Београда да се спроведе договор о формирању Заједнице српских општина. Било је речи и о питањима енергетике и регистарским таблицама. Ескобар је још током посете Приштини затражио да се рок од 31. октобра, који је албанска страна поставила за почетак примене пререгистрације, одложи за 10 месеци. Указао је да то није само захтев САД, већ целе Квинте (Велике Британије, Француске, Немачке и Италије).

УНМИК ОСТАЈЕ
НАКОН што је на седници Савета безбедност УН, где је генерални секретар Антонијо Гутерес поднео извештај о ситуацији на КиМ, више званичника тражило престанак рада Унмика, портпаролка ове Мисије Санам Долатсхахи изјавила је да они настављају несметано да раде на Косову:
– Мандат Унмика, заснован на резолуцији Савета безбедности 1244, јесте да обезбеди услове за миран и нормалан живот свих становника Косова.
Журба због сукоба у Украјини
Бивши амбасадор Зоран Миливојевић каже, за „Новости“, да је очигледно да је један од кључних интереса Запада заокруживању косовске независности да Приштину призна и пет држава ЕУ, од којих су четири чланице НАТО:

– Притисак на те земље сада расте како се убрзавају покушаји са Запада да се косовско питање што пре реши. Та журба произилази и из руско-украјинског сукоба и проблема и последица које тај рат изазива у ЕУ, од нереда у Француској и мењања политичке климе у многим државама. Све то врши притисак на Запад, а Запад онда преноси притисак на нас да се питање Косова реши. Не очекујем да ће пет чланица ЕУ да промене свој став, и због проблема које имају на својим територијама. Можда би до неке промене можда и дошло уколико би Србија променила своју позицију, али не постоје шансе да признамо независност јужне покрајине.

Миливојевић подсећа и на недавну посету шпанског премијера Педра Санчеза региону, током које је намерно заобишао Приштину, а из Београда послао јасне поруке о поштовању суверенитета и територијалног интегритета Србије. По Миливојевићу, од избијања сукоба у Украјини, међународно право поново добија на значају, а земље које нису признале Косово имају додатне аргументе да остану на тим линијама.