Хил: Разговарамо о стратешком партнерству са Србијом

Амбасдор САД у Србији Кристофер Хил изјавио је у интервјуу за Глас Америке да се о потенцијалном стратешком партнерству између две земље разговара и да је такав договор могућ у будућности.

У контексту рата у Украјини и одбијања Србије да уведе санкције Русији, амерички дипломата каже да постоји разумевање за зависност Београда од руских енергената, али да „није добро да Србија седи на огради између добра и зла”.

Хил је негирао да постоје специфични рокови које САД поставља за решавање питања Косова, али каже да се нада скором напретку и да Америка подржава француско-немачки предлог.

Хил, који је ступио на дужност 31. марта ове године, каже и да му је један од утисака о Србији да је „компликована земља”.

Државни секретар САД Ентони Блинкен и председник Србије Александар Вучић су недавно разговарали телефоном и издали су два помало различита саопштења о том разговору, али заједничко је да је тема било Косово. Председник Вучић је саопштио да је секретар Блинкен нагласио потребу да се што пре дође до решења. Је л’ постоји неки нови рок који САД дају да се то реши?
– Не знам ни за какве специфичне рокове, али постоји утисак да дијалог траје јако дуго и треба га оживети. У том смислу, задовољни смо што видимо ангажовање европских званичника на високом нивоу, саветници за националну безбедност Француске и Немачке су дошли у регион, то је веома важно. И мислим да је секретар Блинкен желео да нагласи нашу жељу да се ово питање помери напред. Има много ствари на којима желимо да радимо са Србијом и желимо да се питање Косова реши у неком облику.

У вези са тим предлогом, рекли сте недавно да је добро што су укључени високи представници и да се надате да ће се брзо доћи до неког решења. Али, како је то могуће ако предлог предвиђа да Косово постане чланица УН без признања Београда и да Србија добија убрзан пут ка ЕУ, а председник Вучић је много пута рекао да су признање Косова и чланство у УН неприхватљиво?
– Не бих да говорим о специфичностима, то је на Европљанима. Али, могу да кажем да Европљани желе да се ова ствар помери с места. Очигледно да је реч о тешким питањима, али важно је да обе стране разумеју да има и других ствари које се дешавају у Европи, на пример Украјина, и време је за напредак по том питању. Мислим да су и председник Вучић и премијер Курти сагласни да размотре тај предлог и виде шта се може учинити… Мислим да је председник Вучић у неколико наврата рекао да је потребно да обе стране нешто добију и дају, то је прави приступ и треба да видимо може ли нешто да успе.

Мислите ли да има политичке храбрости да се иде ка ЕУ знајући да постоји предлог на столу који предвиђа и Косово у УН? Како политичари у том смислу могу да промене своју причу и преобликују јавно мњење?
– Не желим да говорим о тежњи ка ЕУ само у смислу да треба да се реши питање Косова. Мислим да има много елемената, један је да се српска спољна политика усклади са ЕУ, то је била једна од тема недавних дискусија. Много различитих аспеката, али ако ја процењујем где Србија треба да буде у блиској будућности, мислим да је то у ЕУ. И волео бих да додам, у зависности од тога шта људи у Србији одлуче, мислим да би добро место за српску безбедност било у НАТО-у.

У вези са увођењем санкција Русији, да или постоји нека црвена линија до које Србија може да иде у одбијању да уведе санкције? Да ли би Србија могла да изгуби политичку, економску или другу подршку САД ако то не уради
– Мислим да људи разумеју комплексност проблема и да је Србија енергетски зависна од Русије, али многе земље пате због увођења санкција. Има и много малих земаља у ЕУ које су увеле санкције, није ни њима лако, али знају да је то исправна ствар. И мислим да Србија треба добро да размотри ово питање, став моје владе је да би Србија требало да се придружи овим санкцијама. Али, о томе треба да одлуче српски лидери. Оно што се дешава у Украјини је тотално неприхватљиво. И мислим да је није добро седети на огради између онога што је, у суштини, добро и зло. И надам се да ће људи у Србији доћи до тог закључка.

Поменули сте енергетску зависност од Русије. Недавно сте изјавили, да према вашем мишљењу, Србија разуме да треба да се удаљи од Русије у смислу енергетике. Али, делује другачије у реалности?
– Не мислим да је другачије у реалности, Србија активно тражи друге изворе снабдевања гасом, обновљиве изворе енергије, гледају како да више раде на хидроенергетици, све то је покушај да се буду независни од веома непоузданог добављача. Русија даје гас по одређеној цени, онда задржавају додатни гас, онда говоре о цени, па се ту умеша политика, они су тотално непоуздани добављачи и што се пре Србија удаљи од Русије – боље за народ у Србији.

Из Мађарске је недавно најављено да ће са Србијом градити нафтовод који би Србију повезао са руском „Дружбом”. Знам да нећете да коментаришете детаље пројекта, али како вам делује та порука о прикључењу на руски нафтовод, само неколико дана пошто је на снагу ступио осми пакет санкција ЕУ?
– Желим да будем јасан: наша порука Србији је да мора да диверсификује изворе енергије, да се ослања мање на руске изворе, нећу да коментаришем специфична питања.

Рекли сте да постоје пројекти енергетске диверсификације на којима САД помажу Србији, можете ли нам рећи нешто више о тим пројектима?
– Радимо на многим стварима, не желим да говорим о комерцијалним интересима, али гледамо да радимо нешто у вези са Дунавом, енергијом ветра, соларном енергијом, другим изворима природног гаса који би могли да буду повезани са течним природним гасом из САД. Неће течни природни гас подмирити све европске потребе, али очекујемо да би протоком времена и Србија могла да буде корисник тог гаса. Видећемо шта може да се уради. Веома сам заинтересован да радимо са Србијом и развијемо партнерство у енергетици, како бисмо јој омогућили да има избор.

Министарка енергетике Србије је изјавила да би стратешко партнерство са САД могло да помогне Србији у погледу енергетске сигурности. Има ли шансе да се такав споразум постигне?
– Знате, најбољи начин да избаксузирате споразум је да причате о њему пре него што постане споразум. Али, уверавам вас да размишљамо о томе и разговарамо.

Значи, може да се деси у блиској будућности?
– Да.

Шта сте сазнали о Србији за ових неколико месеци овде? Једна од првих ствари коју сте рекли кад сте дошли је да морате много да сазнате о Србији. Шта сте научили?
– Па, компликована је земља. Има много проблема, нових проблема. Када сам радио са Србијом у прошлости, нисмо причали о енергетици, потреби да се диверсификују извори, цела прича о енергетици је релативно нова и на томе морамо да радимо. Друга ствар на којој нисам радио пре је приступ ЕУ. И ја имам утисак да то иде споро, али важно је да то буде стратешки правац Србије и ми то подржавамо. Морамо да радимо на многим стварима и верујте ми, много сам више слушао него што сам причао…Није моје да кажем људима шта да раде, људи овде не воле да им се говори шта да раде и то имамо заједничко, ни Американци то не воле. Али, важно је да дипломате говоре јасно. И када им се постави питање, да дају јасан одговор.

Насловна фотографија: Снимак екрана/Фејсбук/Glas Amerike VOA

Слободан Владушић: Мегалополис и Трамп

Запад нема оружје којим може да се супротстави Путину – нека размисле шта даље

Кадиров: Хтели су прави рат – ево им га