Више од 80 одсто грађана Србије против санкција Русији – већина за чланство у Евроазијској унији

© AP Photo / Darko Vojinovic

Велика већина грађана Србије, тачније 81 одсто од укупног броја испитаних, противи се увођењу санкција Русији, а исти проценат анкетираних је за добре односе с Русијом, показало је истраживање агенције „Спринт Инсајт“. Занимљиво је да је 53 одсто анкетираних за чланство у Евроазијској економској унији, а за чланство у ЕУ само 46 одсто.

Резултати су представљени данас у Београду.

Истраживање јавног мњења спроведено је од 5. до 15. августа на репрезентативном узорку од 1.186 испитаника и обухватило је следеће главне теме: разумевање концепта националног интереса, чланство Србије у ЕУ, статус Косова и Метохије, као и коришћење међународног права као средства легитимизације националних интереса. Истраживање је изведено у оквиру пројекта „Национални интереси Републике Србије: од оспоравања до легитимизације“, а подржао га је Фонд за науку Републике Србије.

У име истраживачког тима резултате су саопштили доценткиња Ивана Радић Милосављевић, доценткиња Јања Симентић Поповић, доцент Милан Крстић, доцент Стеван Недељковић и ванредни професор Милош Хрњаз.

О санкцијама Русији

На питање „Да ли би Србија требало да уведе санкције Русији?“ 81 одсто испитаника одговорило је са „не“, осам одсто са „да“ док је 12 одсто њих рекло „не знам“.

О националним интересима

У оквиру тематског питања „Колико су за вас наведени национални интереси важни?“ представљен је само постотак одговора у којем су анкетирани одговорили са „У потпуности“ и „Углавном да“.

Тако је за 91 одсто анкетираних „Осигурање безбедности Срба на Косову и Метохији“ важан национални интерес, а следе „Добросуседски односи са државама у региону“ са 85 одсто и „Добри односи са Русијом“ за које је 81 одсто анкетираних.

Међу важним националним интересима су и „Очување Републике Српске као ентитета“ (77 одсто) и „Нормализација односа са Приштином“ (73 одсто).

Занимљиво је да је 53 одсто анкетираних за „Чланство у Евроазијској економској унији“, а за „Чланство у Европској унији“ само 46 одсто!

На питање „На кога би Србија требало да се ослања у међународним односима?“ 44 одсто испитаних је одговорило „Русија“, „ЕУ“ – 17 одсто, „Кина“ – осам одсто, „САД“ – три одсто и „Други“ или „Не знам“ – 28 одсто.

О војној неутралности

Грађани су одговарали и на тему војне неутралности Србије. Питање је гласило „Какав је ваш став о политици војне неутралности Републике Србије“, а у потпуности је подржава 37 одсто испитаних, док је углавном подржава њих 32 одсто. Уопште је не подржава пет одсто, а углавном не подржава седам одсто анкетираних. Њих 19 одсто одговорило је са „Не знам“.

О чланству у ЕУ

У презентацији истраживања констатује се да су „на евентуалном референдуму по питању чланства у ЕУ грађани подељени“.

Да се сутра одржава референдум о уласку Србије у Европску унију против би гласало 39 одсто грађана („Сигурно бих гласао против“ – 23 одсто и „Вероватно бих гласао против“ – 16 одсто), за чланство би гласало такође 39 одсто и то „Сигурно бих гласао „за““ 15 одсто и „Вероватно бих гласао „за““ 24 одсто. На гласање не би изашло девет одсто анкетираних, а са „Не знам, не могу да проценим“ одговорило је њих 13 одсто.

О Косову и Метохији

Важност очувања Косова и Метохије у саставу Србије подржало је 64 одсто анкетираних (у потпуности се са тиме слаже 56 одсто а углавном 28 одсто). За два посто испитаника то питање уопште није важно, углавном није важно за три одсто, док је 10 одсто неодлучних (нити да, нити не), а један одсто не зна.

rs.sputniknews.com
?>