Неозбиљно и опасно: Кад би НАТО примио Украјину у чланство то би значило директан рат с Русијом

НАТО блоку није потребан рат са Русијом и због тога Алијанса неће подржати захтев Кијева за убрзано придруживање Украјине том војном блоку, оценио је за Спутњик Владимир Џабаров, први заменик председника Комитета Савета Федерације за међународне послове.
Џабаров каже да су мале шансе да ће неко озбиљно размотрити захтев Кијева за убрзани улазак у НАТО, с обзиром да Алијанси нису потребни проблеми са Русијом.

„Мислим да ово нико неће схватити озбиљно. Прво зато што НАТО никада не прима у своје редове земљу која ратује. Уз то, Украјина има сталне (територијалне) спорове. Као што је Кијев свих ових осам година о Криму говорио као о ‘анексији’, тако ће сада говорити и за нове руске територије. Ако би Украјина неким чудом, постала чланица НАТО-а, онда би сам НАТО имао проблем са Русијом, пошто Украјина неће одустати од терористичких акција против Русије, чиме овај блок увлачи у сукоб са Русијом. То би био директан рат између НАТО-а и Русије. Нисам сигуран да је НАТО-у то заиста потребно“, каже сенатор.

Према његовом мишљењу, НАТО ће кренути другим путем и натераће Кијев да уђе у преговоре са Москвом.

„Међутим, наши услови су се променили. Једни услови су били пре месец или два, а сада је ситуација потпуно другачија – имамо четири нова региона, то су наши људи, територија је другачија. Дакле, разговараћемо узимајући у обзир тај фактор, а то је улазак тих региона у састав Русије“, нагласио је Џабаров.
Руски експерти објашњавају да захтев украјинског председника Владимира Зеленског о хитном пријему у НАТО говори о нервози Кијева после референдума о уласку Доњецке и Луганске народне републике, као и Запорошке и Херсонске области у састав Русије, пошто је десет милиона Украјинаца одбило да живи у друштву које води неонацистички режим. Осим тога, Зеленски тражи да што пре уђе у НАТО и како би оправдао неспособност кијевских власти да води земљу, као и распад Украјине.

НАТО и ЕУ не желе проблематичне земље у својим редовима

Међутим, руски стручњаци предвиђају да ће Зеленски остати разочаран, јер НАТО неће услишити његове захтеве. Како објашњавају, свака држава која жели да постане чланица НАТО-а пролази пет корака који подразумевају озбиљне напоре земље кандидата и веома споре одлуке чланица НАТО.

До сада је девет од 30 чланица подржало ступање Украјине у НАТО: Црна Гора, Северна Македонија, Литванија, Летонија, Естонија, Пољска, Словачка и Чешка, али да би се жеља Кијева испунила земље- чланице НАТО-а морају једногласно да одобре пријем нове земље у своје редове.

Експерти подсећају да је и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, оцењујући шансе Украјине за улазак у НАТО, рекао да ће за то бити потребно десет или више година. Осим тога, убрзани улазак Украјине у Алијансу би означио почетак трећег светског рата, на шта НАТО неће пристати.

Зеленски је свој захтев објавио у петак, позивајући се на искуство Финске и Шведске, које су, након што је Русија покренула специјалну операцију у Украјини, одлучиле да постану чланице Алијансе. Директан улазак ових земаља у Алијансу може се десити 2025. године, а њихов убрзани пријем у НАТО блок се сматра преседаном. Међутим, то се не може применити и на Украјину из најмање два разлога. Прво, Шведска и Финска имају признате границе и те земље нису директно укључене ни у један војни сукоб, док Украјина те услове не испуњава. Има сукоб са Русијом и проблеме са границама, тврдећи да су Крим, Донбас и ослобођене територије украјинска територија, иако је на референдумима, који су одржани од 23. до 27. септембра у Доњецкој и Луганској Народној Републици, као и у Херсонској и Запорошкој области, убедљива већина грађана гласала за уједињење са Русијом – у ДНР је 99,23 одсто људи, у ЛНР – 98,42 одсто, у Херсонској области – 87,05 одсто, а у Запорошкој области – 93,11 одсто. Осам година раније је на Криму скоро 97 одсто људи такође гласало за присаједињење Русији.

Експерти су сигурни да захтеви Зеленског неће убрзати улазак Украјине у НАТО. Алијанса одржава контакте са Кијевом само како би извршила притисак на Москву. Другим речима, САД не намеравају да директно уђу у сукоб са Русијом , али настављају да ратују против Русије туђим рукама, пружајући Кијеву све значајнију војну помоћ – упумпавајући оружје у Украјину, дајући обавештајне информације, а такође и слањем плаћеника и војних инструктора, обучавајући украјинске Оружане снаге и помажући у планирању војних операција. Истовремено, САД покушавају да заштите себе, минимизирајући ризике и непрестано тврдећи да нису директно укључене у те сукобе.

„Мислим да ће уследити представа, али наравно нико неће Украјину нигде примати. Та земља је у веома конфликтној ситуацији. У војном сукобу она може да добије све што јој треба од НАТО-а, може се чак и у оквиру система НАТО доживљавати као ‘војска НАТО-а’ против Русије, али све то не даје основа да се Украјина прими у НАТО. Они могу да говоре да је тај тренутак близу, као што говоре и за пријем Украјине у ЕУ, али питање је ко ће их то тамо прихватити“, каже руски експерт Василиј Колташов.

Украјина – оружје НАТО-а за рат против Русије

Колташов истовремено подсећа да Повеља НАТО блока не дозвољава прихватање држава које имају територијалне сукобе са суседима, али напомиње да Алијанса може да ревидира ту одредбу. То, међутим, не значи да ће Украјина на крају бити примљена у НАТО, додао је он.

„НАТО може да започне процес измене одредби повеље, наводно да би убрзао пријем Украјине, али да на крају никог не прими у чланство, већ то може користити да би одржао информационе тензије и притиске… У сваком случају, мислим да ће Запад сада бити великодушнији у обећањима, јер Кијев губи. Треба га подржати, а у давању подршке неће штедети на речима“, каже Колташов.

Руски експерт Денис Батурин такође сматра да НАТО није спреман да прикључи Украјину том блоку и сумња да ће се Алијанса бавити преправкама Повеље, с обзиром на то да ће дешавања у тој земљи и руска специјална војна операција покренути доста питања код већег броја земаља чланица.

Осим тога, нико не жели земљу – губитницу у својим редовима, државу са таквим проблемима и уз то економски урушену. Уосталом, обнова Украјине ће скупо коштати.

Москва подсећа да је управо оријентација Кијева ка уласку у НАТО постала један од разлога за почетак руске специјалне војне операције у Украјини, а Батурин каже да је Алијанси сасвим довољно да Украјина ратује са Русијом, те да су јој зарад тога земље блока испоручиле огромну количину наоружања и намеравају да наставе војну помоћ.

„Украјина је буквално постала оружје НАТО-а, а да није правно интегрисана у ову структуру“, објаснио је експерт.

Кратко речено, републике Донбаса и ослобођене територије су неодвојиви део Русије и сваки напад на те територије биће схваћен као напад на Русију. Москва ће пак учинити све да заштити своју земљу, која јој и историјски припада, као и свој народ.