Права драма и хистерија у централним западним и у домаћим подражавалачким и отворено антируским медијима након обраћања председника Руске Федерације Владимира Путина.

Ништа мања хистерија ни у изјавама западних званичника који су из Путиновог говора најбоље запамтили оно чега у њему није било – отворену агресивну претњу нуклеарним оружјем.

Од Литваније, преко Немачке и Британије, до Сједињених Америчких Држава, мало ко се од иоле значајнијих политичких личности Запада није огласио, оценио, протумачио, успротивио, частио Руску Федерацију епитетом „одметничке државе“.

Није заостала, разуме се, ни домаћа НАТО филијала, која нам саопштава да је руска ствар и у Украјини, али и самој Русији пропала, те да је Путин изгубио не само рат, они то већ знају, већ и разум, али и конце унутар својих структура, да је његова претња нуклеарним оружјем кључни доказ очаја и пораза политике Москве.

Међутим, кад се и непажљиво, а нарочито пажљиво, саслуша говор руског председника, јасно је да у њему ничега од онога на чему се у хистеричној причи са НАТО стране инсистира нема. У садржају и тону Путиновог обраћања присутан је потпуно смирен, рационалан, уравнотежен и одлучан приступ. Још једном поновљен пресек досадашњих кључних дешавања и апострофирање улоге водећих НАТО држава не само у украјинском конфликту већ и у покушају распарчавања и уништавања Русије, што је њихова општепозната и званична политика. А када је у питању помињање нуклеарног оружја, ево цитата, с тим не треба импровизовати.

„Покренуте су и нуклеарне уцене. Није само реч о гранатирању нуклеарне електране Запорожје, које подржава Запад, које прети нуклеарном катастрофом, већ и о изјавама појединих високих званичника водећих земаља НАТО о могућој примени оружја за масовно уништење против Русије – нуклеарног оружја.

Те који себи дозвољавају да износе такве изјаве против Русије, желим да подсетим да и наша земља располаже различитим средствима наоружања, а поједина средства су и савременија него што то имају чланице Алијансе. У случају било какве претње територијалној целовитости наше земље, са циљем да се заштити Русија и наш народ, ми ћемо безусловно искористити сва средства којима располажемо. То није блеф.

Грађани Русије могу да буду сигурни – територијална целовитост наше домовине, наша независност и слобода ће бити осигурана, нагласићу још једном, свим расположивим средствима. А ти који покушавају да нас уцене нуклеарним оружјем треба да знају да се ружа ветрова може окренути и против њих самих“.

Дакле, никаква агресивна претња нуклеарним оружјем, једино стављање у изглед спремности на употребу комплетног војног потенцијала у случају угрожавања суверенитета, безбедности и територијалне целовитости Руске Федерације. Шта то у одлучности једне велике државе, која је била, јесте и биће империја, да свим расположивим средствима брани свој народ и територију може бити спорно, необично или ново? И шта је ту нејасно.

Биће да свако ко је у речима Владимира Путина чуо икакав агресиван приступ има проблем или са перцепцијом или са истином. Или најпре страх, као последица свести о стварној снази противника, чини своје. Али то већ није до Путина. Уместо што кмече, дрече и врече, боље би им било да су на време чули и добро упамтили речи НБА легенде Чарлса Барклија – „што улазиш у фрку кад си слабији“. Али изгледа да таквима не вреди објашњавати, памте само закуцавања.