Ових дана, бивши председник Русије и заменик председавајућег њеног Савета безбедности, Дмитриј Медведев, уз „топле поздраве“, Европљанима поручује: „У вези са повећањем цене гаса на 3.500 евра за хиљаду кубних метара, морам да повећам прогнозирану цену на 5.000 евра до краја 2022. године.“

А у таквом случају несташице и превисоке цене гаса, преноси „Фокус“, „више неће бити могуће произвести довољно тоалет папира“, упозорила је у петак, који је био Интернационални дан тоалет папира, Кренгелова индустријска асоцијација.

Могуће решење британски таблоид „Мирор“ препоручује у виду перивог тоалет папира за вишекратну употребу; сугерише се његово испирање два пута недељно, а „Мирор“ цитира и експерта за персоналне финансије са Тик Тока, извесну Шарлот Џесоп, која каже да је употреба овог производа била једна од мера које су јој омогућиле пут око света. Додуше, под насловом „Тоалет папир за вишекратну употребу, који може да вам уштеди мало богатство, неке купце оставља згађеним“, таблоид из Лондона признаје да ово еколошко а уз то и економично откриће, барем за сада, изазива извесне контроверзе.

Ова дегутантна ситуација, наравно, представља нарочито подесну метафору стања у које су Европљани, укључујући и оне који су побегли из Европске уније али нису из НАТО-а, сами себе довели.

Више-мање баш то је признао и председник Француске Емануел Макрон када је, оценивши да „живимо у време великих поремећаја“, упозорио да је дошло „до краја изобиља“ – од краја „бесплатне ликвидности“ због чега ће „морати да се извуку последице у јавним финансијама“, преко „краја изобиља производа и технологија који су деловали као увек доступни“, до „несташица сировина, па чак и воде!“.

Кад смо већ код тога – посланик руске Думе Вјачеслав Фетисов прогнозира да ће се кроз пет година водити ратови за воду, и каже: „Земља која наводњава и храни свет има другачији статус. Резерве свеже воде треба да постану главно преговарачко оружје Русије. Људима нису потребни долари, него вода.“

Узгред, можда се баш ту негде и крије један од разлога опсесивне тежње Запада да распарча и опљачка Русију. А можда због тога и ми треба да будемо опрезни, за случај да неки од наших западних партнера помисли како би наша вода требало да постане – њихова.

А какви су то партнери показују вести из Аустралије, која најављује да ће због сопствених потреба смањити извоз течног гаса, из Канаде одакле се немачки канцелар Олаф Шолц вратио празних шака уместо обећања о јефтином гасу, и из Норвешке чији министар енергетике Терје Осланд каже да „Норвешка не планира да продаје свој гас испод тржишне цене“, уз окрутно објашњење да је, „у принципу, тржиште предвидљиво. Када има несташица, цене су високе.“

Но, ситуација је још и гора. Недавни аналитички извештај Европске комисије под насловом „Суша у Европи, август 2022.“, најављује смањене приносе кукуруза, соје и сунцокрета и последични раст цена хране – појава камења глади које показује рекодно ниске водостаје река заиста је злокобан предзнак – али и додатне поремећаје у енергетском сектору, због смањене производње у хидроелектранама и због ефекта на системе за хлађење у другим електранама. „Ројтерс“ пише и о извештају немачке владе да ће низак водостај Рајне онемогућити транспорт угља који треба да замени руски гас, из Француске стиже вест да је 32 од 56 реактора у атомским централама скинуто с мреже због одржавања и ризика од корозије, а ОПЕК+, јавља „Блумберг“, прети и да ће, због манипулисања ценом фјучерса, смањити производњу нафте. Што ће јој, разуме се, додатно подићи цену.

А све то значи и да ће несташица тоалет папира још бити и понајмањи међу проблемима који чекају друштва на Западу. Наиме, „људи ће умирати ове зиме због раста цена енергената“, најављује „Блумберг“, а слично прогнозира и градоначелник Лондона Садик Кан: „Никада нисмо видели овако нешто. Стиже зима у којој милиони људи неће чак ни бирати да ли да једу или да се греју, јер неће моћи да приуште ни једно ни друго.“

Премијер Белгије Александар де Кро најављује „пет до 10 тешких зима“.

Колико ће тешка бити зима која долази у Европу? Да ли је неизбежан крај епохе њеног изобиља? И колика је цена коју ће Европа платити због сопствених санкција Русији?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали Мирослав Јовановић, професор међународне економије на Универзитету у Женеви, и некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић.

„Збогом врелом тушу и уличној расвети“, најављује „Блумберг“ мере у виду забрана загревања воде у приватним базенима, спуштање температуре у канцеларијама на 19 степени а неки простори у јавним зградама неће се грејати уопште, гашење осветљења јавних здања и споменика, гашење покретних степеница у шопинг центрима; „Политико“ најављује и несташице пива и меса, све као производ гашења фабрика ђубрива због високих цена гаса, што ће изазвати несташицу нуспроизвода, угљен-диоксида неопходног у пивској и месној индустрији.

Притом, индекст раста произвођачких цена у најјачој индустријској сили Европе, Немачкој, са просечних нула до два одсто годишње достигао је цифру од 37 одсто – а раст тих цена, објашњава проф. Јовановић, „представља наговештај онога што ће на наплату потом доћи у малопродаји, код крајњих купаца. Притом, треба имати у виду да пројектовани нивои инфлације износе два одсто а она је већ сада преко 9, а у појединим балтичким чланицама ЕУ и преко 20 одсто. То је рак који монетарну унију изједа изнутра.“

„Због својих историјских искустава, Немачка има паничан страх од раста инфлације“, опомиње Мирослав Стојановић. „Упркос суморним прогнозама економских института и пословног света, под америчким притиском власти у Берлину прикључиле су се антируским санкцијама. Канцелар Олаф Шолц најављивао је формулу по којој ће оне нанети максималну штету Русији а минималну Немачкој, међутим, догодило се управо супротно. Тајна немачког економског успеха, која јој је донела благостање и просперитет какав никад није имала, налазила се у јефтиним руским енергентима и огромном кинеском тржишту, а сада се због Америке одриче и једног и другог. Немачка сад лагано тоне у живо блато, и њу, као и остатак Западне Европе, уочи хладне руске зиме очекује усијање које никога неће угрејати – угрожен је сам социјални мир. Већ се најављују масовне демонстрације незадовољног становништва, многе владе већ су уздрмане, па и владајућа ‘семафор’ коалиција социјалдемократа, либерала и Зелених у Немачкој која је и иначе разнородна.“

Још једна од последица аутодеструктивних потеза Запада, напомиње Мирослав Јовановић, види се и у „наступању новог светског монетарног поретка, који је мултиполаран. Након што су 27. фебруара заплењене легално зарађене руске девизне резерве, читав свет је схватио да то и њему може да се догоди. И зато сада пада тражња за доларима и еврима, и прелази се на трговину у националним валутама.“

С тим у вези, и француски председник Макрон, објављујући „крај епохе изобиља“ – коју је поред осталог омогућило и неометано штампање новца кога је користио читав свет – указао је и на један од узрока: „Свет се реорганизује.“

„Јасно је да присуствујемо ери великих ломова, из које се рађају нови односи на глобалном плану. Више неће бити као што је било, то је сигурно. Европа је сама себи нанела огромну штету: одличан пример у том смислу представља гасовод ‘Северни ток 2’ чије би активирање сад умногоме олакшало енергетске муке које јој предстоје. Али тај гасовод принет је на жртву Америци и њеним захтевима. Такво понашање сад долази на наплату,“ закључује Мирослав Стојановић.