Игор Маљцев: ЛИКУЈ, АФРИКО!

Живимо у ери речи и знакова. Реалност измиче из наших руку, а сви ови прелази у „онлајн“ режим у ствари изгледају још горе од прелаза петогодишње америчке деце преко родне линије на инсистирање наставника. Јер све што нам намећу, намећу нам управо онлајн. Притом, у толикој мери да се обичан човек већ осећа као хрчак у кавезу, где с времена на време убаце нешто ново да би проверили реакцију и измерили количину тестостерона у крви. Разумем да ти, читаоче, наравно ниси хрчак, ти си поносан и слободан господар својих мисли и ковач свог знања. Али од покушаја манипулације нико не одустаје.

Ево, погледајте, управо је замрла светска кампања „Дајте украјинско жито из Одесе, иначе ће цела Африка одмах умрети од глади“. Сваки дан су нам говорили како гадни Руси не дозвољавају осталом свету да се дочепа украјинског жита, чије свако зрнце може да спасе једно афричко дете. Постојале су и опције „гадни Руси су нам украли жито“, итд. – у зависности од тактичких задатака. И шта се десило? Напорима практичне дипломатије на терену, бродови са житом су ипак испловили из Одесе. Рекло би се – радуј се Африко! Али нешто се не чује кликтај одушевљења, а бродови уопште нису отишли ​​у Африку. А тамо где су дошли, речено им је да уопште нису потребни. Па чекај… Значи, гигантска медијска кампањa је имала неки други циљ? На пример, добијање приступа западном оружју преко Одесе, а сва ова „дечја сузица“ била је блеф? Највероватније да. О Африци – тишина. Потпуна тишина.

Сад је из кавеза за хрчке избачен лавиринт „житне катастрофе”, а убачен је тест „Запорошка атомска електрана”, са истим апокалиптичним жаром. У почетку се тврдило да је Русија гранатирала нуклеарну електрану, коју је сама држала. Упркос очигледној контрадикторности, све европске новине су тврдиле да су Руси ти који ће сада приредити десет Чернобила. Кад је истина ипак процурила у јавност, тема је почела да се разрађује тако да није било јасно ко тачно гранатира – а Украјинци се уопште не помињу. Чини се да електрана сама себе гранатира, али са намигивањем на Русију. И чини се да су јавност и штампа због тога забринути. А онда су почели да притискају Русе. Кажу: „оставите нуклеарку, иначе ће бити лоше“ – то јест почела је отворена нуклеарна уцена. И постало је јасно: да би постигли своје циљеве, неће се зауставити ни пред чим. Али опет – каква гигантска медијска кампања. Задивљујућа!

А жито? Африка? Тога није ни било – хитно треба да промовишемо тему нуклеарних електрана.

Постоје још неки сјајни тестови за читаоце-хрчке који су отворених уста слушали глупости сада већ бивше украјинске омбудсманке, које су постале основа за светске и паневропске кампање. Али већ месец дана нисмо чули ништа о бескрајним силовањима – чини се да су просто искључена. С времена на време промрмљају нешто о њима на трулом „Дожду“, али то је само зато што су глупи.

Код осталих се потрошио буџет, а организатори су ову тему извукли из кавеза и склонили је негде далеко. Сад Украјинци, умотани у заставе, леже на улицама Европе. Леже онако, у принципу – у оквиру флеш моба „Доле Русија“, претварајући се да су мртве животиње, а уопште не силоване. И ово је такође за онлајн.

Међутим, неки су добри у причању вицева, а неки не. Сагледавши целу ствар, Летонци и Естонци су одлучили да промене слику за читаоце и, како би привукли пажњу, покренули су целу ову тему неиздавања виза Русима. Али пошто су они осредњи режисери и креатори, то је успело само међу опозиционарима, који сад седе и тресу се од страха да ће их демократски Летонци истерати назад у Бутово. На руску масовну публику то није баш утицало. А на европску уопште – нула. Дискусије у штампи нема. А све зато што ако сте већ рођени као сељак, онда заливајте своју башту и клоните се великих лига одраслих дечака који смишљају приче за читаоце широм света.

А шта да радимо ми, обични момци? Најпре, да схватимо: што је кампања гласнија, то су њени прокламовани циљеви удаљенији од реалних, неизречених. И друго, сви европски медији шире само оно што су већ смислили Украјинци.

 

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)