Желидраг Никчевић
А КО ЈЕ ПОБИЈЕДИО У ДРУГОЈ СВЈЕТСКОЈ СПЕЦИЈАЛНОЈ ОПЕРАЦИЈИ?
Ближи се 1. септембар, канцелар Шолц се јуче елегантно успентрао на тенк.
По свему судећи, ужурбано се групишу снаге за реванш, за нови глобални сукоб „фашиста“ и „антифашиста“, овога пута под маштовито и перверзно дизајнираним маскама. Па да се присјетимо како је било на старомодној премијери, да нешто опет не побркамо.
Признајем, и ја сам некад мислио да су у II свјетском рату праведно и заслужено побиједили скоро сви европски народи, а да су на страни фашизма били само Хитлером омађијани Њемци и још понеко, такође залуђен, скоро занемарљив. Тако су нас учили, такве смо филмове гледали, и домаће, и западноевропске, и америчке. Таква се пјесмица пјевала, и још се пјева, по свим могућим сурово демократизованим меридијанима.
Па и сâм Путин је недавно рекао: „До побједе у II свјетском рату довели су напори свих земаља и народа […] Бићемо увијек захвални на помоћи коју су нам пружили савезници, снабдијевајући Црвену армију муницијом, сировинама, храном, опремом“.
И онда ипак додао: „То је било значајно – око 7 процената укупног обима ратне производње Совјетског Савеза“.
Чек-чек! Како то 7 процената? Значи ли то, између редова, да је допринос савезника побједи у II свјетском рату 7%, док је допринос Русије 93%?
Да погледамо онда чисто војни допринос побједи – с обзиром на број жртава. То је баш згодан критеријум. Не по уложеном новцу, по галами у медијима, Хирш индексу или неком другом надуваном рејтингу. Него по реалним људским жртвама.
Дакле овако. Совјетски Савез је у II свјетском рату изгубио око 27 милиона људи, а Кина око 15 милиона. ДВАДЕСЕТ СЕДАМ МИЛИОНА, И ПЕТНАЕСТ МИЛИОНА! ЉУДИ!
У поређењу са овим кошмарним цифрама, губици САД и Велике Британије (417 хиљада и 380 хиљада) само су непријатна статистика, упоредива са бројем умрлих од инфекције корона вирусом у овим јуначким земљама.
А „велике битке“ савезника, шта ћемо с њима, нису то ваљда холивудски спектакли? Па овако. Француска је изгубила рат 1940. године – за само 2 недјеље. И до краја рата имала знатно бројније трупе уз Хитлера него у покрету отпора. Лепен 80%, Де Гол 20%. Британци су исте 1940. срамно побјегли из Норвешке, а 1942. предали Сингапур. Американци су преживјели гадан напад на Перл Харбор, након чега су започели ситни рат за пацифичка острва која су им била потребна да се приближе и освете Јапанцима. У сјеверној Африци дошло је до тенковских зађевица, које су биле неопходне ради искрцавања савезника на Апенине. Годину дана прије краја рата, у љето 1944. године, коначно је отворен „други фронт“ у Нормандији, кад су главне снаге Њемаца и Јапанаца већ уништене на руским житним и кинеским пиринчаним пољима.
А остали? Већ сам једном на овом мјесту питао: да ли сте знали да је током II свјетског рата било уништено 507 њемачких дивизија – и 100 дивизија Хитлерових вјерних савезника!? Једна петина савезника! Не стотину полудјелих нациста, него стотину савезничких нацистичких дивизија! Само у оквиру Waffen SS-а било је 26 добровољачких дивизија! Знете ли да је међу ратним заробљеницима Њемаца било око 2,5 милиона, а њихових европских савезника – преко МИЛИОН!? Мађара, Румуна, Чеха, Пољака, Италијана, Данаца, Холанђана… читава данашња „антифашистичка“ Европска унија, да сад не помињемо ове „наше“, Хрвате, Албанце и Бошњаке, бројчано најмање али процентуално најполетније и Вермахту најоданије. Не милион веселих туриста, него милион ратних заробљеника, добровољаца, који су на територији СССР-а починили најстрашније злочине!
И ко је побиједио у тој Другој свјетској специјалној операцији?
Не кривим никога, просто наводим бројке: ево, погледајте. Ово су чињенице. Ако на раменима имате главу – размислите и упоредите. А ко умјесто главе има грамофонску иглу која се радосно забада у плочу подле евроунијатске идеологије, тај ће до краја, то јест до капитулације, аплаудирати њемачком канцелару који се јуче елегантно бауљајући узверао на тенк.
