Никоме није јасно шта је уопште хтела да каже министарка Зорана Михајловић у данашњем саопштењу за медије усмереном против Сергеја Лаврова, руског шефа дипломатије, а после његовог сусрета са Александром Вулином, министром унутрашњих послова Србије.
Тек да би нешто јавно рекла против Русије, као да испуњава неки дневни домаћи задатак, без изнетих аргумената и разумљивог утемељења, министарка је поручила:
„Лавров својим изјавама злоупотребљава чињеницу да Србија није увела санкције Русији, покушавајући да покаже да наша земља подржава напад Русије на Украјину, иако се Србија јасно одредила према том сукобу гласањем за резолуцију УН којом се осуђује рат“.
И све би ово могло да буде легитиман став министарке Михајловић да је Лавров макар једном поруком, директно или између редова, експлицитно или дипломатски лукаво, рекао или бар сугерисао да Србија, како је истакла, „подржава напад Русије на Украјину“.
Али, није.
Шеф руске дипломатије ниједном речју није поменуо подршку Србије руској специјалној интервенцији, током разговора са министром унутрашњих послова Србије Александром Вулином у Москви.
Као што ни министарка Михајловић, у помало склепаном саопштењу, није чак ни навела која је то конкретно изјава Сергеја Лаврова спорна и дискутабилна, па она на њу мора тако драматично, све уз крупне речи и у име одбране Србије, да реагује.
Шта још каже министарка Михајловић у овом потпуно несвакидашњем саопштењу у коме се критикује Лавров, а не наводи се због чега конкретно.
„Србија се јасно определила према рату у Украјини, а тиме што нисмо увели санкције Русији, као што је урадила читава Европа, показује да води самосталну и независну политику. Уместо да поштује нашу одлуку о неувођењу санкција, упркос притисцима са којима се суочавамо, Лавров злоупотребљава ту чињеницу представљајући је као нашу подршку руској страни у сукобу, чиме врши додатан притисак на председника Александра Вучића и Владу Србије“, навела је дубоко забринута министарка Михајловић.
Само не наводи, којом то реченицом, гестом или бар гримасом, Лавров не поштује одлуку Србије о неувођењу санкција, већ је, како она оцењује, још и злоупотребљава.
Да ли је министарка можда сањала да шеф руске дипломатије представља одлуку Србије да не уводи санкције Москви као подршку руској страни у сукобу, пошто на јави, Лавров у сусрету са Вулином о томе није ни зуцнуо.
Не зауставља се министарка ни на тим потпуно измишљеним премисама. На основу те измаштане поставке, она чак у овом, готово антологијском саопштењу, изводи закључак да Лавров, „иако говори о пријатељству две државе, својим понашањем на делу показује супротно“.
Дакле, Зорана Михајловић, на основу речи шефа дипломатије Русије које он никада није изговорио, хоће да каже да се Лавров показује као непријатељ Србије.
На крају саопштења, министарка Михајловић у изливу патриотизма (опште место), наглашава да Србија води самосталну и независну политику искључиво у интересу својих грађана. А онда не пропушта и да удари пацку министру Вулину иако поново није јасно због чега и шта је тачно он Зорани скривио осим што је био у Москви:
„Политика Владе и председника су очување мира и стабилности, регионална сарадња и приступање ЕУ. Све што не доприноси овим циљевима, укључујући и оно што говори господин Александар Вулин, нема везе са овом политиком“, закључила је загонетно Зорана Михајловић не откривши аудиторијуму шта је то Вулин спорно рекао.
На крају, да поновимо да Лавров није уопште ниједним словом отворио тему да ли Србија подржава било коју страну у украјинском сукобу.
Али је јасно, чврсто и недвосмислено поручио да Русија подржава позицију Србије кад је у питању дипломатска одбрана Косова и Метохије и државне целовитости.
Можда је баш то некоме засметало, па је министар Зорана Михајловић са Лавровљевих усана уместо Косово, морала да прочита – Украјина.