Истовремено, НАТО ће наставити да јача партнерство са Украјином и Грузијом, које теже уласку у Алијансу, а такође наставиће и да пружа Кијеву политичку и практичну подршку.

„Шта је ту суштински ново? Да ће наставити да Украјини шаљу оружје? Каква искреност! Ми никада не бисмо то претпоставили. Можда се то није дешавало у протекла два месеца?! Строго по Орвелу: ‘Рат – то је мир’. Да ли је новина то што су Русију прогласили непријатељем до 2030. године? За оне који су заборавили, подсетићу да је и у претходној доктрини, у војној стратегији НАТО-а из 2019. године, Русија већ означена као противник… По мом мишљењу, ништа се суштински ново није догодило. То што Украјину увлаче у НАТО такође није ново. Све је у потпуности очекивано“, каже руски експерт Армен Гаспарјан.

Нови НАТО Стратешки концепт усвојен у Мадриду, не само да Русију описује као „претњу“, него и Кину као „изазов за безбедност, интересе и вредности НАТО-а.

Руски експерти подсећају да су све акције НАТО-а током протеклих деценија биле усмерене против Русије, а упркос чињеници да је Хладни рат завршен и да та војна алијанса није распуштена, почела је конкретније да се супротставља Русији, а сада и Кини.

НАТО је навикао да у свету има послушнике и да се нико не противи кршењу устаљених правила игре које је поставио Запад, додао је он.

„Сада постоје обрнути процеси. Русија и Кина имају своје националне интересе и те интересе бране, а НАТО-у се то не свиђа“, нагласио је експерт.

Земље Алијансе, додао је Фјодров, претварају се да су заштитници међународних законитости, који и саме стално крше. С друге стране, сврставајући Русију међу „претње“ целом свету, НАТО демонстрира свој непријатељски однос према Руској Федерацији, а управо у Мадриду су „маске пале“.

Стратегија коју је НАТО утврдио у Мадриду за наредну деценију још је једна потврда ставова да је погрешно тај блок називати одбрамбеном организацијом.

Експерти оцењују да се ни САД ни Европа неће одлучити на директан оружани сукоб са Русијом, јер би то довело до нуклеарног рата, али ће званично означавање Русије као „претње“ довести до ескалације тензија између Москве и тог блока и до још већег пораста антируског расположења и милитаризације НАТО-а. Међутим, Русија има изузетно „моћно средство одвраћања“, а то је руски војни потенцијал, којим може адекватно да одговори на сваку претњу.

На самиту НАТО-а се ништа ново није чуло – признање лидера земаља Алијансе да Москва том блоку више није партнер, већ „главна претња“ само је реторика, с обзиром да је НАТО и раније одржавао партнерство са Москвом углавном „само на речима“, каже руски политиколог Дмитриј Журављов.

„Ништа ново се није десило, осим што је НАТО постао отворенији… На чему се заснивало то партнерство? На заједничкој борби против тероризма. Шта НАТО сматра својим главним средством борбе, ако погледате његове програме? Стратешко нуклеарно оружје. Питање је, са којом терористичком организацијом се може борити стратешким нуклеарним оружјем?“, каже Журављов.

Он сматра да су изјаве званичника НАТО-а о њиховој намери да модернизују Aлијансу, преусмеравајући је на борбу против тероризма, трговине наркотицима и пиратством „само празна прича“, пошто структура НАТО-а није мењана за те тобожње нове задатке.

„Ништа се у структури НАТО-а није променило од педесетих и шездесетих година прошлог века… Како су тада постојале атомске бомбе, тенкови и авиони – тако постоје и данас. Нису се појавиле полицијске снаге које се боре против трговине наркотицима и сл. Офанзивне армије какве су и даље исте. Дакле, циљеви су остали исти, јер су механизам и циљеви неодвојиви. Ако имате механизам намењен за копање јаме, онда можете рећи да ћете изградити кулу, али ипак, у реалности можете само ископати рупу. Управо су се они свих ових година бавили само копањем рупе, а сада су просто искрено признали да им је Русија главни непријатељ… Вратили су се на своју класичну позицију, и у тој позицији су природнији, с обзиром да су својевремено створени за „обуздавање “ Совјетског Савеза“, подсетио је политиколог.

Експерт је уверен да ће циљеви Северноатлантске алијансе остати непромењени и у будућности, док поједини московски експерти напомињу да је после самита НАТО-а „процес прешао на припрему рата са Русијом“, због чега ће Москва ће морати да предузме озбиљне мере како би осигурала националну безбедност. Та припрема ће захтевати време, труд и ресурсе, укључујући и пребацивање трупа. Самим тим, Русија не можете остати неактивна, с обзиром да повећање војног присуства НАТО-а на руским границама – гомилање војске, оружја и јачање инфраструктуре – представља реалну опасност, посебно ако се има у виду да су лидери НАТО у Мадриду постигли договор о јачању борбених група у источном делу света и повећање броја снага за брзо реаговање, са 40 хиљада на преко 300 хиљада војника.