Филм „Траг дивљачи“ омаж Живојину Павловићу: Стварност бункерисана од Другог светског рата

© Фото : Промо

У Србији, а још више у бившим братским републикама, бежи се од прошлости после Другог светског рата до деведесетих, односно периода комунизма и Титове власти. Трагично је стидети се прошлости, коју многи заборављају и поништавају као да се није десила, каже за Спутњик Ненад Павловић, редитељ филма „Траг дивљачи“ чија се радња одвија 1979. године.
„У последње време модерно је да се у филмовима и серијама бавимо прошлошћу од серијала ’Немањићи’, ’Александар од Југославије’, ’Сенке над Балканом’. Сматрам да је важно бавити се и периодом краја седамдесетих када почиње распад Југославије“, додаје редитељ.

Радња филма прати моћника Удбе и амбициозног новинара које повезује брутално убиство у измишљеном граду Врановцу у источној Србији 1979. године. Овај случај потреса југословенску јавност, а главни ликови истражују случај, свако из сопствених побуда. Сценарио за филм „Траг дивљачи“ потписује Ненад Павловић, у сарадњи са Ђорђем Милосављевићем и Димитријем Војновим, а настао је по мотивима прозе Живојина Жике Павловића, једног од наших најзначајнијих књижевних и филмских аутора.

Шта крије Врановац

Редитељ „Буђења пацова“, и „Хајке“ правио јасну границу између литерарног и кинематографског стваралаштва о чему сведочи и чињеница да је једини роман који је легендарни синеаста реализовао био „Задах тела“. Због тога је пред Ненадом Павловићем био посебан изазов…

„’Задах тела’ састоји се састоји из 6 поглавља, а филм је базиран само на једном од тих делова који је драстично промењен за потребе сценарија и филмског језика. Тако сам се и ја суочио с тиме и пошто сам желео да од очевих дела направим филм, морао сам да искористим неколико његових романа и приповедака и да из њих склопим посебну причу и надоградим је трилерским заплетом да бих постигао оно што филм као медији захтева“, истиче Павловић.

Трилогија о распаду Југославије

Елементи црног таласа, према његовим речима, највише се огледају у мотивима породичне драме о породици Јотић у измишљеном граду Врановцу којима се Живојин бавио у низу књижевних дела обједињених у едицији „Дивљи ветар“. Ни његов син не планира да причу о Јотићима прекине с филмом „Траг дивљачи“, већ настоји да сними филмску трилогију о почетку распада Југославије.

„’Траг дивљачи’ дешава се крајем 1979. године, само неколико месеци пред смрт Маршала Тита. Други део филма би требало да се дешава у првој половини осамдесетих које делују као лажни успон. Тада долази до слободе говора у медијима, појаве фантастичне музичке сцена коју на дно вуче зависност од хероина. Трећи део пратио би период заоштравања односа између република који ескалира у рат 1991. године.“

Бункерисање стварности од шездесетих до данас

Цензура уметности периода комунизма и прећуткивање стварности о распаду државе није новијег датума. Да је диктатура власти била сурова према стваралаштву Живојина Павловића сведочи и филм „Заседа“ из 1969. године који је био забрањен, односно „бункерисан“ све до распада Југославије.

„После ’Заседе’ није било пожељно да Живојин снима у Србији, али је током седамдесетих радио у Словенији и тамо је снимио три филма, што је парадокс јер је то била иста држава. Често цитирам оца који је говорио да ће период шездесетих и седамдесетих током репресивне комунистичке власти у историји бити запамћено као Периклово доба – јер су, упркос забранама, они и даље имали могућност да стварају“, наглашава наш саговорник.

Он додаје да су и књижевна дела била мета цензуре, а Живојин Павловић највише је имао проблема због књиге „Испљувак пун крви“, дневничких записа са протеста 1968. године у Београду које је објавио 1984. године.

„Без обзира на то што је књига изашла после Титове смрти, у периоду либерализације комунистичког друштва, она не само што је била забрањена, већ су примерци спаљивани као у време Хитлерове Немачке. Управо ту атмосферу у друштву, када ништа није било црно-бело, желим да покажем у свом филму. Идеја ми је да представим ствари што реалније, а не да заузмем страну јер сматрам да је то слепо гледање. Поготово се надам да ако будем имао прилике да снимим друга два дела трилогије, успео бих да направим баланс између ставова који су за и против Југославије.“

Омаж Живојину Павловићу

Ослањајући се на романе Живојина Павловића „Траг дивљачи“, „Лов на тигрове“, „Вашар на Светог Аранђела“, “Зид смрти“, приповетку „Легенда“ и друге, али и „Лапот“ који се бави суровим ритуалом оцеубиства, редитељ се враћа у митску прошлост нашег народа и суочава нас с мрачним деловима наше историје. Отуда је изабрао аутентичне локације за снимање, између осталог и породичну кућу Павловића у селу Вратарница код Зајечара.

„Снимање на локацији где се налази породична кућа Живојинове мајке Маре био је драгоцен. Самим доласком на ту локацију, сећањем на његове приче, као и оне које је провукао кроз своја књижевна дела – тај сусрет је био фасцинантан. На самом снимању у једној сцени је Мики Манојловић који тумачи лик пуковника Удбе, свирепог државног убицу и моћника, али који је из тог краја, одао омаж Жики тако што је реч изговорио с посебним нагласком, специфичним за Жику и за тај крај – то је суптилан детаљ који говори много о лику, а који је непроцењив за филм.“

Поред филма „Траг дивљачи“ чија је премијера заказана за 6. октобар, Павловић за Спутњик открива да ће публика моћи да испрати и серију која ће бројати четири епизоде, а која је имати потпуно различито разрешење у односу на филм.

Улоге тумаче: Радивоје Буквић, Предраг Мики Манојловић, Нада Шаргин, Милош Тимотијевић, Драган Бјелогрлић, Милена Павловић, Јово Максић, Петар Зекавица, Мирко Влаховић, Филип Шоваговић, Борис Миливојевић.

rs.sputniknews.com
?>