Шта сада Немачка очекује од Србије

Немачка визија Балкана је историјски и данас увек била супротна српским интересима, али у овом тренутку Берлину не одговара већа конфронтација са Србијом, процена је даљег развоја односа Србије и Немачке после сусрета председника Александра Вучића с канцеларом Олафом Шолцом чије су главне теме биле Космет и украјинска криза.

Ни Европској унији ни Сједињеним Државама, који су тренутно усредсређени на збивања у Украјини, не иде на руку да отварају ново жариште, нити неки нови сукоб на простору Балкана и зато, иако ће се максимално трудити да Београд уведе неке санкције Русији, није им у интересу тотална конфронтација са Србијом, уверен је др Слободан Зечевић са Института за европске студије.

Спољнополитичко коментатор Жарко Ракић очекује да ће се Немачка прагматичније поставити и кад је реч о косовском питању. На први поглед, сматра он, делује скоро немогуће да се уз помоћ Немачке може постићи неки продор у дијалогу Београда и Приштине јер је приштинска страна упорна у захтеву да се призна једнострано признање Косова.

„Међутим, тренутна ситауција је да Србија још нема нову владу и то је простор кад не можемо да очекујемо да ће преговори бити обновљени на највишем нивоу. Улазимо у лето и није реално мислити да би неки озбиљнији преговори могли да се десе пре септембра – октобра. Немачка ће зато покушати да иде корак по корак, да види докле може да иде сарадња и преговори без коначног признања“, предвиђа Ракић.

За опипљивије резултате немачког ангажовања у деблокади дијалога Ракић види проблем и у томе што Немачка има лош имиџ у Србији.

„Кад кажу – посветићемо се решавању кризе у БиХ сви се питају на чију штету ће то бити. Никад нису били фер, увек је то било наметање решења које је било једнострано и није било одрживо на дужи период. Надам се да ће сад бити паметнији“, каже Ракић.

Колико се пита Берлин

На питање, да ли састанци у Берлину показују да Немачка преузима од Америке решавање питања на Балкану, Зечевић истиче да тек треба да се види да ли су Американци можда делегирали Немачкој да изиграва лошег полицајца, а онда да они дођу с компромисним решењем, али да је чињеница да је Немачка увек имала значајну улогу у овом региону.

„Пре свега је велики инвеститор, због тога је између осталог заинтересована за овај простор. Друго, традиционално овде има велики политички утицај. Нормално је да се Немци интересују за нас и да желе да остваре геостратешки утицај. Ипак, по мом мишљењу, увек Американци имају одлучујући утицај, а Немци су продужена рука Америке, извођачи радова. Иако Немци имају своје интересе на Балкану, и у контексту украјинске кризе види се да Немачка у суштини нема толико самосталну политику. Она повремено истиче своје интересе да би касније одустала од њих уколико амерички савезник то затражи”, објашњава он.

Истовремено, што се тиче западних захтева према Србији, с обзиром да се продубљује криза између Русије и САД И ЕУ, реално је очекивати да јача притисак на Србију да и она уведе бар неке од санкција Русији и да се делимично солидарише с Европом, али ће, верује Зечевић, бити већег разумевања за Србију кад је реч о руским енергентима.

„Што се тиче нафтног ембарга биће одступања и за неке чланице ЕУ а онда ће сигурно бити одступања и за Србију. Свеједно, Србија ће морати да диверсификује набавку и нафте и гаса из различитих извора, а вероватно ће морати да ради и на алтернативним изворима енергије. Али у овом тренутку нема шансе да Србија уведе ембарго на испоруку руске нафте и гаса“, каже овај стручњак.

За Ракића је, бар кад је Берлин у питању, много већи инструмент за притиске на Србију присуство немачких инвеститора.

„Чињеница је да Немачка на овим просторима највећи инвеститор и да 75.000 радних места зависи од тог капитала. Ту је претња да тај прилив капитала може да се заустави и она је много већа него гас или нафта“, каже он.

Косовски зачарани круг

Коментаришући могућност да се Србији, у замену за усаглашавање с политиком ЕУ према Русији, понуди пречица за ЕУ, саговорници Спутњика кажу да је та идеја логична, али је тешко остварљива јер је кочи косовски проблем.

“Ипак, није нереална ако се пронађе неки компромисни модел за КиМ који не подразумева признање Косова. С друге стране, није реално тражити од Србије признање Косова а истовремено не знамо да ли је ЕУ спремна да прими Србију, а да она то не уради”, указује Зечевић.

Ракић се слаже да је реч о зачараном кругу где је Косово и на почетку, и на крају.

„Нема пречице за Србију, не само зато што је проблем Косово. По ономе што се дешавало последњих година, међу чланицама ЕУ има доста оних које немају разумевања за Србију и чак имају одбојан став. Има сигурно десетак држава које не би ни невољно гласале за пријем Србије у ЕУ, поготову не пречицом, тако да нас заиста очекује озбиљан пут. Некад се говорило да сви путеви воде у Рим, а данас да сви воде у Брисел, али нису сви путеви добри, нарочито не за Србију”, поручује Ракић.