Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил, који је на новој дужности у Београду провео својих првих месец дана, оценио је у интервјуу за Глас Америке да САД и ЕУ очекују да се Србија прикључи санкцијама Русији, али да Београд сам одлучује о томе и да нема притисака. Ипак, није јасно рекао да ли ће бити последица по српско-америчке односе ако Београд остане при својој тренутној позицији. Хил каже и да Србија треба „поново да размисли“ ако сматра да ће јој Русија помоћи у решавању питања Косова. Амерички амбасадор говорио је и о томе да ли има нека очекивања од нове Владе Србије, а у разговору је открио и о чему су причали сенатор Крис Марфи и председник Србије Александар Вучић.

Троје америчких сенатора недавно је посетило Србију, као и помоћница америчког државног секретара Карен Донфрид. Сви су дошли у кратком временском размаку, после избора, и сви су имали поруку да Србија треба да уведе санкције Русији због инвазије на Украјину. Неки кажу да је био циљ да се појача притисак на Србију. Како Ви то видите, која је главна порука Србији?
– Мислим да је важно разумети да се током ових посета говорило о бројним темама. Прва тема били су односи Србије и САД и рекао бих да су односи добри, али очекујемо да можемо да урадимо и више. Свакако, једна од тема била је и ситуација у Украјини, једна од највећих трагедија у овом веку. Зато није изненађујуће што су амерички представници изнели различите аспекте те ситуације у комбинацији са односом Србије и ЕУ, и чињеницом да из перспективе ЕУ и САД, Србија треба да се понаша као чланица ЕУ и придружи се санкцијама. Јасно је да је то наша политика, а са друге стране, Србија треба да размисли о томе.

Премијерка Ана Брнабић је рекла да је њен разговор са Карен Донфрид био „тежак, конструктиван и коректан“ и да јој је после разговора „зујало у глави“. Можете ли да нам кажете шта је било толико тешко?
– Не знам шта је мислила под тиме да је било „тешко“, разговор је био веома позитиван. Свакако се разликујемо по одређеним питањима, као што су санкције, има и других разлика – рецимо, колико брзо Србија и Косово могу да напредују у дијалогу. Али, има и много сличности у нашим политикама, укључујући и економију, о чему се много разговарало на састанку са премијерком и председником.

Зашто је Америци и ЕУ важно да Србија уведе санкције Русији?
– Морам да кажем да је био неспоразум у вези са извештајем са пута који је написао сенатор Марфи, где су људи некако схватили да су се тих 60 дана, који су се тицали једног економског питања, у ствари тицали санкција – што није тачно. Ја сам био тамо и није било у вези са санкцијама (председник Србије је такође демантовао да је било речи о санкцијама, прим.нов) Али, САД поручују Србији да није питање да ли идете на Исток или Запад, већ постоји само један правац и на Србији је да одлучи колико брзо жели да стигне тамо… Русија сада тешко може бити узор, није земља коју бисте желели за пријатеља или савезника. И мислим да постаје све јасније шта земље треба да ураде. Коначно, на тим је земљама да одлуче и нико никога не притиска, људи у Србији треба да одлуче у ком правцу желе да иду.

Да ли ће бити некаквих последица по односе Србије и Америке ако се не уведу санкције Русији?
 –То је хипотетичко питање. Оно што бисмо ми волели је да продубимо односе са Србијом. Знамо колико је Србија значајна у региону и Европи и желели бисмо да имамо боље односе. САД сада имају и боље односе са ЕУ због овог ужасног рата у Украјини. Са Србијом разговарамо о томе шта можемо да урадимо заједно како би се овај рат окончао… Не бих да улазим у то, не говоримо о последицама. Суштина је да бисмо желели боље односе, могућност да нађемо заједнички интерес.

Неки стручњаци кажу да је питање Косова велики извор руског утицаја у Србији, а српски званичници често говоре да Русија штити интересе Србије у вези са питањем Косова у Савету безбедности УН. Има ли Америка противтежу томе?
– Нисам видео ништа што указује да Русија штити било кога осим господина (Владимира) Путина. И био бих веома опрезан са аргументима да Србија има користи од потеза Русије. Разумем динамику у Савету безбедности УН, разумем суштину. Али, Србија треба да одлучи какве ће односе имати са својим суседима и како ће томе приступити. Наше је становиште да Србија треба да подржи дијалог којим посредује ЕУ. Не мислим да Србија треба да гледа у Русију у корелацији са Косовом, или обрнуто, већ сваку ситуацију да сагледа посебно. Русија се толико удаљила од онога што зовемо међународним достојанством, толико се удаљила од западних вредности, па ако мислите да ће Русија некако помоћи око Косова – треба опет да размислите о томе.

Верујете ли да ће дијалог Србије и Косова, који већ неко време стоји у месту, бити настављен? И када?
– О томе ће одлучити Косово и Србија. Знам да се ЕУ јако труди да стави различите идеје на сто, теме о којима се разговара, да одржи моментум. Није баш забавно бити посредник, ја сам то радио у прошлости. Преговори су јако тешки и знам да ЕУ ради најбоље што може и Србија и Косово треба то да уваже. Ова питања нису лака, да јесу одавно би била решена. Треба да разумемо потешкоће, али не да будемо таоци тога, већ да гледамо где бисмо волели да стигнемо. Да ли желимо да останемо заглављени у овом времену или желимо бољи живот за људе у Србији. Али, не треба америчке дипломате да говоре Србима шта да раде.

Како коментаришете то што Србија купује наоружање од Русије и Кине?
– САД имају став о томе – Србија треба да размишља дугорочно о безбедносној структури која је чини сигурном. А најбоље су заједничке безбедносне структуре. Мислим да је у 21. веку веома тешко да купујете мало опреме на једној, мало на другој страни и верујете да то служи вашим безбедносним интересима. Коначно, и знам да се Срби не слажу са овим, али коначно је најбоље за Србију да буде у НАТО-у. Биће потребно време, ја сам јако добро свестан историје. Историчари гледају уназад, дипломате унапред. Верујем да ће Србија схватити да је заједничка одбрана најбоље решење.

Међународна организација Фридом хаус је ове године констатовала да Србија није демократски већ хибридни режим, да су медијске слободе угрожене, корупција је распрострањена. И то се бележи већ неколико година уназад. Да ли се слажете са овим налазима?
– То су комплексна питања која се тичу унутрашње ситуације овде и шта се ради по питању медијских слобода. У САД веома ценимо слободу медија, чињеницу да о свему постоје различита мишљења. Мислим да је то јако важно за демократију и радо ћу предочити српском народу наш пример. Верујем се да ће Србија увидети да су слободни медији део демократије и да је демократија пут ка бољој економској ситуацији. Демократија подразумева плурализам мишљења и верујем да Србија томе треба да тежи. Али, ја сам страни дипломата у гостима код вас, Срби треба да одлуче о томе. Нећу да улазим у то да ли се слажем са налазима одређених организација. Имам лично мишљење о томе, али не бих да га износим.

Да ли имате нека очекивања од нове Владе Србије?
– Волео бих да видим каква ће бити. Нама је у Америци потребно неколико месеци да формирамо владу. Ја сам нов овде и спреман сам за свој задатак, да радим са новом Владом Србије, и да видим куда влада иде. Да сам грађанин ове земље, а нисам, био бих веома радознао да видим у ком ће смеру ићи. Јако се важна ствар десила 24. фебруара када је Русија кренула у инвазију на суседну земљу. Заиста не разумем како неко може да буде присталица Русије или да говори у прилог Русији. Надам се да нова влада заузети одређени смер, али то је на људима који формирају владу. Жељно ишчекујем да видим како ће бити.

Да ли тај одређени смер подразумева мање сарадње са Русијом?
– Не бих рекао сарадње, пре бих рекао мање вере у Русију. Идеја да ће Русија решити српске проблеме на Косову или негде друге, па само погледајте ситуацију у Украјини и реците ми да је валидан предлог да се Србија може ослонити на Русију за било шта.

Аутори: Јована Ђуровић, Раде Ранковић

Извор Глас Америке, 1. мај 2022. 

Фото:  Снимак екрана/Јутјуб/Carnegie Council for Ethics in International Affairs)