Нови удар на ћирилицу и српски језик у Хрватској

Иако је Хрватска као туристичка земља пре пандемије имала највећи удео туризма у БДП у Европи, реформа средњег образовања требало би да укине смерове стручних школа који су везани за туризам. Ако буде усвојена, највећа колатерална штета реформе биће Срби јер се укидају одељења у којима се настава одвија на српском језику и ћириличном писму.

Бројни просветни радници у Хрватској ових дана протестују због намере да се укину програми средњих стручних школа, јер се укидају одељења за дефицитарна занимања.
Нова структура школства тренутно је на јавној расправи у којој жустро учествује и посланица СДСС Драгана Јецков из Вуковара.

Удар на ћирилицу и на привреду

Она за Спутњик каже да је забрињавајуће што у Средњој струковној школи у том граду следи смањење уписа за четири занимања: конобар, посластичар, месар и туристичко–хотељерски комерцијалиста. Реч је о настави на српском језику и ћириличном писму, али пре свега, како каже, штета би настала за хрватску привреду.

„Према прогнозама за наредни период пројекција је да ће требати око тридесет хиљада радника у туристичкој сезони у Републици Хрватској, управо ових и сродних занимања. Са друге стране имамо укидање управо тих дефицитарних занимања о којима су врло често и врло јасно говорили и послодавци, каже Јецковљева за Спутњик.

Она додаје да се реформа средњошколског струковног образовања правда неопходном рационализацијом појединих програма, односно занимања, због малог броја ученика, али немалу српску заједницу на истоку земље брине додатни проблем.

„Нас као припаднике српске заједнице, наравно, највише забрињава управо укидање наставе на српском језику и ћириличном писму и томе ћемо се успротивити, јер нас на то обавезују и Устав и Закон о правима националних мањина, али и низ међународних докумената који на то обавезују Републику Хрватску“, истиче наша саговорница.

Она је већ реаговала у Сабору, обративши се директно премијер Андреју Пленковићу, а како каже, клуб заступника СДСС-а, али и заинтересована физичка и правна лица ће учествовати у јавној е-расправи и навести разлоге зашто не треба да дође до укидања спорних, преко потребних дефицитарних занимања.

„Имамо једну потпуно нерационалну ситуацију, нереалну ситуацију да увозимо раднике за потребе туристичке сезоне, а са друге стране гасимо одељења, односно занимања која су преко потребна управо у туризму, али и у другим областима привреде у Хрватској. И родитељи су забринути, и они упозоравају, јер ће оваква структура уписа захтевати да деца морају да путују у веће градове како би се уписала на занимања која желе, што ће свакако утицати и на њихов кућни буџет“, каже.

Наша саговорница додаје да Србе, иначе, када је реч о матерњем језику, штите оквирна конвенција о заштити националних мањина и Европска повеља о регионалним и мањинским језицима.

Закон о правима националних мањина јасно прописује да се школе са наставом на језику и писму националних мањина могу оснивати и што је још важније, одгој и образовање спроводити за мањи број ученика од оног који је прописан за школске установе са наставом на хрватском језику.

И Уставни суд штитио језик мањина

О томе се својевремено огласио и Уставни суд и дао препоруку у којој се каже да би организовање наставе у којој се захтева најмање 10 ученика за одељења за припаднике националних мањина ускратило деци право да се школују на свом језику и писму.

„Чак и један ђак, евентуално два су довољна да се формира одељење на српском језику и ћириличном писму и да се на тај начин сачува занимање“, каже посланица СДСС-а.

Драгана Јецков на крају разговора за Спутњик каже да је оптимиста, очекује да ће се о овој теми још разговарати на нивоу Министарства просвете.

„Видљиво је да су реакције многобројне, синдиката, професора, наставника, али и других политичких опција. Верујем да ћемо ипак на овом нивоу још разговарати о овој теми, да до такве рационализације на уштрб одељења на којима се настава одвија на језику и писму националних мањина неће доћи. То не би било добро ни за кога“, закључује Драгана Јецков.

И поред противљења јавности и немилих сцена са улица Вуковара у коме су и разбијане табле са ћириличним натписима, настава на српском језику и писму, по такозваном моделу А, одвија се у 12 основних, седам средњих школа и пет вртића на истоку Хрватске.