Запад тражи новог Зеленског који би, жртвујући српски народ и РС, подржао њихове захтеве и ушао у рат против Русије. С обзиром да такву особу не могу да нађу, они би да елиминишу онога за кога мисле да пружа највећи отпор њиховим притисцима да се у БиХ следи таква политика. То јесте Милорад Додик у овом моменту
Информације до којих је, у сарадњи са парнерским службама дошло Министарство унутрашњих послова РС сведоче да претње упућене српском члану Предсдништва БиХ и његовој породици морају бити озбиљно схваћене, посебно јер у њима, речју Зорана Тегелтије, учествују и одређене безбедносне агенције.
Реч је сматра аналитичар Обрад Кесић о изворима из пријатељских али и земаља које нису наклоњен РС, а који су били подстицај да Министарство на основу процена подигне ниво безбедносних мера када је реч о заштити Милорада Додика и изађе са информацијама у јавност.
Смакнути Милорада Додика
Ту има, каже, више извора претњи. Поред оних које стижу преко друштвених мрежа а које пласирају појединци у сарадњи са појединим политичким странкама, су и оне, дакакао озбиљније, које долазе од стране представника западних министарстава и Влада.
„Они сугеришу да треба да буду смакнути људи који су легално изабрани на демократским изборима. Већ имамо позиве из политичког Сарајева и упозорења да ће високи представник тзв. бонским овлашћењима сменити Милорада Додика. С позиције неког ко зна шта су претходни високи представници радили, грубо кршећи међународно и уставна права загарантована Дејтонским споразумом, Уставом БиХ, те европским и конвенцијама УН за заштиту људских права, оправдано смо забринути“, каже Кесић подсећајући на својевремено одузимање имовине појединцима и забрану бављења јавним послом.
Чиме се хвале европске дипломате?
Као посебну категорију Кесић издваја претње које долазе од стране европских дипломата из ЕУ који се у приватним разговорима хвале како ће да смене неког од функционера у БиХ.
„Добро је познато да господин Ескобар говори да треба да се реши не само питање Милорада Додика већ и Бакира Изебеговића и Драгана Човића.Ми видимо да је америчка политика ипак усмерена само ка РС“.
Нестрпљење скопчано са Украјином
У светлу украјинске кризе притисци који су већ постојали на РС, сада су се, сматра Кесић, само појачали.
„Сукоб у Украјини за САД и ЕУ је од прворазредног значаја, будући да је то за њих питање које ће дефинисати будући свет за наредних деценију и више. У околностима појачане фрустрације када њихова јавна реторика о томе како ће Русија бити поражена пада у воду у истој мери као и прижељкивање репризе Авганистана, расту нервоза и нестрпљење. Притиске кроз претње и стварање страха не трпе само велике земље попут Турске и Пакистана, већ све“.
Еуфор шаље упозоравајуће сигнале
Суочени са притисима људи у РС, каже Кесић, живе нормално, али нису и не могу бити равнодушни.
„Све је почело појачаним присуством Еуфора који демонстрира силу паркирајући своја возила испред званичних зграда. Тиме се шаље сигнал и улива несигурност међу грађанима. Овакав агресиван наступ иритира јавност и обичне људе јер не знају зашто су они тамо, зашто у већем броју и шта то све значи. У околностима када ситуација у Украјини дели свет и када Запад очекује од осталих земаља да агресивно подрже њихову политику, то ствара појачан осећај неугодности и несигурности“.
Поред актуелне ситуације, она у БиХ сведочи о трајним категоријама притисака који за циљ имају промену Дејтонског споразума и стварање централизоване, националне државу Бошњака.
„Мислим да то говори о десперацији која каратерише западну политику и политику америчке дипломатије, а све више и политику званичног Брисела“.
Избори под знаком питања
Коментаришући предстојеће изборе Кесић каже да је међународна заједнице показала неспособност да доведе бошњачку страну у ситуацију да направи компромис како би се решило питање изборног закона.
„Избори су под знаком питања. И Хрвати су исто дошли до ситуације да не могу да узмичу, јер се они маргинализују, глас им се не уважава, Бошњаци им бирају члана Председништав, а како је кренуло бираће и њихове представнике не само у парламенту БиХ већ и у Федерацији.Они су у ситуацији били или не бити“.
РС се, с друге стране, налази у много бољој позицији захваљујући одлучности руководства да, упркос свему, не попусти и одступи од исправне борбе- политичким и правним средствима- како би се одбранила РС и сам Дејтонски споразум.