Рељић: Може ли се украјински рат прелити до нас и коме би то могло бити у интересу?

• Џо Бајден је са функције потпредседника тражио рушење Београда, бомбардовање мостова на Дрини, а сада се та јединка позива на међународно право… Шта рећи? Ништа! Међутим, има олакшавајућа околност за Џоа: та јединка, која се одазива на исто име, данас се више не сећа шта је говорила у оно доба
• Разумним људима, ни 1999. није било невидљиво да је Косово тачка кад почиње убрзано опадања Запада. А Украјина 2022. је слом система. Јер, последњег дана маја 1999. Хенри Кисинџер објављује у „Њузвику“ текст насловљен New World Disorder, са поднасловом: погрешно промишљен рат на Косову је подрио односе с Кином и Русијом и изложио НАТО опасности
• „Упркос привидном јединству на НАТО самиту, Косово ће расправу о будућности Алијансе учинити неизбежном“ (Кисинџер маја 1999.). Ових дана се у Бриселу то озбиљно заоштрава. Европска унија размишља да прави своју војску, поред НАТО. Односно уместо НАТО. Немачка, која се на сваки помен наоружавања тресла, сад је у дану одлучила да ће издвојити два одсто свог буџета на наоружавање немачке војске!
• Америка постаје сила у убрзаном опадању. Сада они у Бриселу мисле да би магнитуде потреса од Украјинске кризе могле да утичу на стабилност – пре свега Босне и Херцеговине и Грузије!? Како то треба схватити? Да ће их НАТО шитити јаче или ће их гурнути у неред?
• У мору ненормалности које се ваљају из помахниталог јавног мњења Запада истиче се – „Трећи светски рат“.  Наводно, ако Руси употребе хемијско оружје (о биолошком се не говори) то би тако могло разљутити Запад да би се свет могао наћи у Трећем светском рату. Колико је то „ван памети“ објашњавао је ових дана Патрик Бјукенен који је службовао у администрацијама Ричарда Никсона, Џералда Форда и Роналда Регана: „Чујемо упозорења да ће НАТО, ако Русија употреби хемијско оружје у Украјини, реаговати војно. Али ако ниједан НАТО савезник није нападнут, зашто би НАТО одговорио на руски напад на Украјину?»

Пише: Слободан РЕЉИЋ

НА 23. годишњицу почетка НАТО бомбардовања СР Југославије окупили су се у Бриселу главни западни лидери и њихова провинцијска послуга да размотре шта да раде Русији која је одлучила да више не држи до њиховог настојања како ваља уредити свет.

Тужни, али бесни и бучни скуп, предводио је Џо Бјаден на чију „мировну политику“ поводом Срба су подсетили Руси а онда је то разбацивано на друштвеним мрежама.

Кад се после реченица које је изговарао тада потпредседник а сада председник  – рушити Београд, бомбардовати мостове на Дрини, претње као објашњење безакоња – та јединка позива на међународно право…

Шта рећи? Ништа! Међутим, има олакшавајућа околност за Џоа: ова јединка која се одазива на исто име данас се више не сећа шта је говорила у оно доба.

Али, ни једно право, па ни међународно, заборав чињења не може узети као право да се заборави учињено.

И није заборављено. Напротив, учешће НАТО у Украјинској кризи је навелико осветлило НАТО дела од пре 23 године. А то уопште није случајно.

Сада је очигледно да се наставља стање које је 2020. године описао амерички Форин полиси : Зашто косовски конфликт још траје.  „Косовски рат је био кратак (само три месеца), али није био мали рат. У фундаменталном учинку, био је покретач нове међународне политике.“

Досад највећи споменик том деловању је, ето – Украјинска криза која је у току.

Дешава се „пророчанство“ које је поводом НАТО-бомбардовања 1999. исписао Јирген Хабермас у немачком Цајту. Знани Хабермас је, наравно, подржао бомардовање, рушење, кажњавање Срба и све тако, а онда у закључку је написао једну реченицу: „Али шта ћемо рећи ако једног дана војни савез у неком другом региону, на пример у Азији, реши да оружаним путем спроводи политику људских права која би почивала на неком сасвим другачијем, наиме његовом, тумачењу међународног права или Повеље УН?“

Једна али вредна.

И – ево Украјине! 2022! Није у Азији! И није војни савез.

„Пророк из Франфурта“ се није огласио, да се похвали. Додуше, није се јавио ни да је бацио две књиге Достојевског кроз прозор.

Разумним људима, ни те 1999. није било невидљиво да је Косово тачка кад почиње убрзано опадања Запада. А Украјина 2022. је слом система.

Последњег дана маја 1999. Хенри Кисинџер објављује у „Њузвику“ текст насловљен New World Disorder – поднаслов: погрешно промишљен рат на Косову је подрио односе с Кином и Русијом и изложио НАТО опасности.

Кисинџер се чудио како Клинтон и братија у Белој кући нису размислили пре бесловесне одлуке засноване на идеји да ће рат са Србима потрајати неколико дана: „Али шта ако Србија, земља која се тукла с Турском и Аустријском империјом и пркосила Хитлеру и Стаљину на врхунцима њихових моћи, не попусти? Колико смо ми спремни далеко да идемо? Без копнене интервенције, што је објављено на самом почетку, наводили смо Милошевића да тестира издржљивост непрестаног бомбардовања.“

Прича о „тестирању“ је завесица иза које се спровидила брутална операција у којој је одонос моћи ратника, изражен у бруто друтвеном производу био – 860:1, односно 19 држава удружених у ратни НАТО савез чији је војни буџет према српском изгледао као море према канти бистре питке воде.

Како је НАТО бомбардовање схваћено у Русији? Александар Солжењицин ће у интервјуу „Шпиглу“ (2007) оно што је Кисинџер најављивао описати у петнаестак речи: Русију је из осонова променило „сурово бомбардовање Србије. То је обележило црном, непоправљивом цртом одонос према Западу – и истине ради, треба рећи у свим слојевима руског друштва“.

А и процена о утицају на другу силу света данас се показује неупитно тачном. Кисинџер је знао да су „блиске везе САД и Кине доведене у питање“. И да то „за Америку, сигурно значи метеж у целој Азији, који кинеске суседе гура у нужду да бирају између најмногољудније земље у свету, којој њена историја од 5.000 година даје посебно место у Азији, и Америке, једине светске суперсиле“.

Тад је Кина још ћутала о Тајвану. И тад је Америка била једина суперсила, али данас то – свакако није. Осим у Бједеновим незаокруженим причама.

А НАТО? „Упркос привидном јединству на НАТО самиту, Косово ће расправу о будућности Алијансе учинити неизбежном“ (Кисинџер маја 1999.)

Ових дана се у Бриселу то озбиљно заоштрава. Европска унија размишља да прави своју војску, поред НАТО. Односно уместо НАТО. Немачка која се на сваки помен наоружавања тресла, сад је у дану одлучила да ће издвојити два одсто свог буџета на наоружавање немачке војске!

То постаје толико неодложно да је могуће да о том историјски круцијалном питању одлучи Шолцова „семафор влада“.

Шта значи наоружавање Немачке за Европу, Европску унију, Америку још није јавно анализирано. А кад буде, неће бити једногласно прихваћано. О Русији не морају да размишљају. Још не морају.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков није пропустио прилику да се сада осврне на годишњицу бомардовања: „Тада су те бомбе, осим што су убијале цивиле, почеле да уништавају систем међународних односа. Управо тада је НАТО – када говоримо НАТО, мислимо на Американце, почео да бомбардује темеље светског поретка. И управо тада је почела ерозија свих темеља светског поретка што се прелило у кризу европске безбедности коју сада проживљавамо. Притом, ту кризу проживљавамо углавном ми, Европљани, овде убрајам Русију у Европу. А Американци, који су били коловође, проживљавају кризу у мањој мери.“

На питање да ли „постоји светло на крају тунела“ у овој ситуацији, портпарол Кремља је оптимистично рекао да се „сваки тунел завршава светлошћу“.

И на том се ради. На почетку Зимских олимпијских игара у Пекингу у фебруару састали су се Владимир Путин и Си Ђинпинг и објавили Заједничко саопштење које се може узети као њихова скица Новог светског поретка, алтернативног у односу на Pax Americana, за коју се слободно може објавити да више – не постоји.

Свет америчке моћи запрема простор на коме су земље које су сада увеле санкције Русији. То је милијарда становника насупрот шест. То су они који воле себе да зову „међународна заједница“ иако добацују само до Европе и Северне Америке, Аустралија, Нови Зеланд, плус невољни Јапанци и Јужнокореанци.

Турци и Израелци су се, рецимо, без размишљања повукли. И Саудијци, и Индија, и Пакистан, и Бразил.

Америка постаје сила у убрзаном опадању.

Сада они у Бриселу мисле да би магнитуде потреса од Украјинске кризе могле да утичу на стабилност – пре свега Босне и Херцеговине и Грузије!?

Како то треба схватити? Да ће их НАТО шитити јаче или ће их гурнути у неред?

Хрватски председник Зоран Милановић, који је био на том састанку, причао је о некој инерцији. Ништа озбиљно. Није то акцентовање након прецизне анализе.

Ово је вероватно тачно. Бајденов труст мозгова нема сада снаге да се концентрише ни на своје проблеме, а камоли на Босну.

Уосталом, исти Милановић је неки дан раније објашњавао: „Хрватска не комада БиХ, не припрема никакву агресију, а богами ни Србија ни Русија, јер не може“, рекао је.

Милановића сада интересује „конститувност Хрвата у БиХ“ јер Хрватска „месецима трпи свињарије из Брисела и потпуно затирање Дејтонске формуле“.

„Свињарије“ су долазиле из Берлина, Амстердама и Стокхолма, а „хрватски интерес је равноправност сва три народа у БиХ, што је важно за опстанак и мир те државе“.

Да, то би се могло рећи – и за интерсе Србије и Русије. Дакле, нико од њих није заинтересован за дестабилизовање земље. Што је, ваљда, најважније.

Тако да – идемо даље. У мору ненормалности које се ваљају из помахниталог јавног мњења Запада истиче се – „Трећи светски рат“.  Наводно, ако Руси употребе хемијско оружје (о биолошком се не говори)  то би тако могло разљутити Запад да би се свет могао наћи у Трећем светском рату.

Колико је то „ван памети“ објашњавао је ових дана Патрик Бјукенен који је службовао у администрацијама Ричарда Никсона, Џералда Форда и Роналда Регана: „Чујемо упозорења да ће НАТО, ако Русија употреби хемијско оружје у Украјини, реаговати војно. Али ако ниједан НАТО савезник није нападнут, зашто би НАТО одговорио на руски напад на Украјину?

Иако је данас забрањено, хемијско оружје су користили сви главни учесници Првог светског рата, укључујући и Американце.

Што се тиче атомског оружја, користили су га само Американци.

И док нисмо почели бомбардовање градова — то су урадили Британци и Немци — усавршили смо тепих бомбардовања градова попут Келна, Хамбурга, Берлина, Дрездена и Токија.“

После кратког часа историје Бјукенен је подсетио како је „украјински рат, који већ траје месец дана, показао корисност нуклеарног оружја“.

Путинова кредибилна претња да ће га употребити довела је до тога да САД и НАТО глатко одбију захтев Кијева да стави зону забране летова изнад Украјине.“

И кад већ НАТО разуме да није добро да интервенише „друге нације су схватиле поруку: поседовање нуклеарног оружја може одвратити чак и највеће нуклеарне силе“.

Подсећајући на смрт и патње, Бјукенен закључује да „што рат дуже траје, већа је вероватноћа да ће Путин прибећи неселективном бомбардовању и гранатирању како би ликвидирао отпор, и то увећава могућност да се рат прошири на Европу НАТО-а“.

Наравно, најопасније за светски мир је што „у безбедној америчкој домовини, 5.000 миља од Кијева, не недостаје експерата за спољну политике који ударају у бубњеве за ‘победу‘ над Путиновом Русијом и спремни да се за ту победу боре — до последњег Украјинца“.

Док се питамо како би се рат могао проширити до нас – важно је да знамо да то креће овако.

А рекло би се да Срби то знају.

Према скоро обављеном истраживању, чак две трећине грађана Србије, односно 61 одсто, сматра да су САД и НАТО криви за рат у Украјини! Док њих 4,5 одсто самтра да је крива Украјина, а 3,5 одсто мисли да је крива Русија. (НСПМ).