ТЕОЛОГ НЕБОЈША ЛАЗИЋ: Антицрквена пропаганда N1

У јеку антируске кампање у Европи и свету те резолуције Европског парламента о СПЦ очекиван је удар на нашу Цркву

У јеку антируске кампање у Европи и свету те резолуције Европског парламента о СПЦ очекиван је удар на нашу Цркву. Сам наслов серијала и спомињање једног од најзначајних епископа данашњице као неког „јунака доба злог“, јесте у старту скандалозно.

Пише: теолог Небојша Лазић

Нападом на једног од најзначајних епископа наше Цркве људи који су нецрквени или чак антицрквени покушавају да стигматизују читаву Цркву, ударајући тамо гдје мисле да је СПЦ најјача.

Саговорници су више него некомпетнтни. Најзанимиљиви детаљ емисије јесте била прича о кобасицијади и пихтијади, јер некако тек тада се доимало да саговорници знају о чему причају.

Серијал почиње причом о четири ученика Аве Јустина и његовом учењу, које је проистекло из Византије, о симфонији Цркве и државе, јер исти, један народ чини цркву и државу. Како саговорници нису сигурни о чему се прича одлучили су у старту да одбаце тај концепт „православне државности“, не схватајући из своје неокомунистичке визуре о чему се ради.

Затим се баве образовањем владике Иринеја гдје час тврде да је необразован, час да је међу најобразованијима у СПЦ. Следеће оспоравање јесте било око крилатице која се комично преноси међу студентима теолошког факултета како се „о Синодским и Саборским одлукама не расправља ван Цркве“, што су за потребе овог накарадног серијала искористили у другој форми, да епископа прикажу као аутократу.

Добро је што нису искористили студенску шалу „канони постоје да би се кршили“, мада је можда чувају за остатак антицрквене пропаганде.

Следећи саговорник у овој прљавој кампањи био је Бојан Јовановић, радо виђен гост отворено усташке емисије Бујица (Велимира Бујанаца, самопроглашеног усташе) и подкаста Велебит ништа мање правашки настројеног. Низ недоказаних материјала у којима покишавају да придобију публику играјући на најниже емоције и покушавају да прикажу како је владика Иринеј био покровитељ бројних непочинстава унутар цркве. Вјешто се избјегава чињеница да је суд у Лондону одбацио тужбу против Српске Православне Цркве и да су подносиоци тужбе морали платити оштету.

Следећи напад на владику јесте што је цитирао Николу Пашића у разговору са Светим Николајем Велимировићем, о потребној блискости српског и руског народа, као и свих осталих народа, посебно сестринских цркава.

Читав срамни серијал долази као одговор антицрквених квазиелита на тренутну русофобију, због тога и напади на владику Иринеја коме се спочитава блискост са Руском Православном Црквом, док вјешто избјегавају говорити о владикином животу, раду и духовном уздизању везаном за Грчку, јер то се не може спиновати у антируској и антицрквеној хистерији.

Затим се аутори документарца баве аутокефалношћу православља у Украјини. Срамно нападају митрополита Онуфрија и канонску цркву уз то нападајући и владику Иринеја који се дословно држи канонског поретка. Затим иде низ спинова како СПЦ не помиње Васељенског патријарха, што уопште није тачно.

Српска Црква чува канонски поретак и Цркву која страда, а страда због геополитичких позиција људи којима је црква само средство у обрачуну са православни руским народом. Бављење опскурних ликова канонима, изгледало би комично, да није суштински трагично.

Затим следи језиво лешинарење над смрћу блаженопочившег владике Јеронима, на основу низа претпоставки недоказивих и недоказаних, што и сами саговорници тврде. Низ спинова злонамјерно упакованих зарад дехуманизације и сатанизације читаве Цркве, кроз лик владике Иринеја.

Жалосни памфлет маловјерних, настао на основу анитицрквених фрустрација и личних фрустрација саговорника о владици Иринеју, то је овај “филм”. Ту се при крају спинованог документарца пљује прво Његова светост Патријарх Порфирије, опет на основу непровјерених информација. Општи утисак богоборачког памфлета из неких мрачних и недемократских времена одаје овај урадак. Врхунац напада на владику Иринеја јесте напад на Евхаристију, у пиру највеће антицрквене хистерије пд пре две годинеса почетком пандемије.

То нам јасно говори да је владика Иринеј само искориштен као повод на напад на нашу мајку Цркву. Христос каже да ћемо по дијелима свакога познати. Зато је битно да се водимо речима Христовим када желимо да створимо мишљење о било коме, па и о владици Иринеју. Ученику Светог Јустина и Светог Порфирија Кавсокаливита, духовном оцу најзначајних архијереја и духовника. Стубу одбране Православља у времена разна. Човјеку којег не нападају због њега, него њега нападају због Цркве којој предано, пожртвовано служи најбоље како умије.

На многаја љета владико!

Извор: Печат