Када НАТО маршира у БиХ: Листа за „одстрел“ не завршава са Ковићем – увод у драматична дешавања

Одлука којом му се забрањује улазак у БиХ донета је, верује Милош Ковић, не случајно, четири дана након почетка војне операције Русије у Украјину. Да ли протеривање једног професора може имати везе са дешавањима на истоку Европе и кретањем НАТО трупа у БиХ?

Решење којим се, по препорукама безбедносне агенције ОБА донетој у сагласности са обавештајним структурама западне алијансе, професору историје Милошу Ковићу забрањује улазак у Босну и Херцеговину оставио је простор да се ова одлука анализира из више углова – политичког, културног и историографског али и геополитичког.

Јер, ако ОБА овакву одлуку доноси по налогу западних налогодаваца, а о томе постоји писани траг, поставља се питање да ли је по среди само политички инцидент, борба за историју или је све скупа увод у драматичнија дешавања у којима изречена мера може имати снагу лакмус папира стабилности у земљи у којој је перманентна криза редовно стање.

Скандалозан чин и израз немоћи Сарајева

Забрана уласка у БиХ професору Милошу Ковићу скандалозан је чин и последица је немоћи Сарајева да се суочи са дискурсом и наративом који је другачији од оног који политичко Сарајево покушава да наметне, констатује Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду. По његовом уверењу, ова одлука је у складу са притисцима којима је изложена РС.

„Ковић је неко ко се са пуно одлучности и знања изражавао о ситуацији у РС и БиХ. То смета и политичком Сарајеву и онима на Западу којима не одговара аргументован приступ не неког ко је радикалан већ неког ко чињеницама покушава да докаже оно што је основна политика РС у овом тренутку – одбрана изворног Дејтона“.

Историју би да пишу Хаг и обавештајци

Сам професор Ковић каже да је дословно реч о борби за историју, односно борби за интерпретацију српске историје коју би да пишу Хашки Трибунал и обавештајна агенција БиХ. Ту историју, напомиње, пишу историчари користећи историографски метод, а све остало је само употреба прошлости са циљем застрашивања које и те како има везе са тиме што се по Башчаршији шетају костимирана господа из НАТО.

„Реч је о томе да неко покушава да спречи да се у РС говори слободно и критички о историји српског народа и невероватно је да неко мисли да ће, спречавајући мене да дођем у РС, моћи да спречи проток идеја, мисли, чланака, ако хоћете проток музике из Србије преко Дрине. То се не може зауставити. То што ја нећу ући у РС у догледно време мање је важно“.

У слагалици и НАТО трупе у Босни

Додатно апсурдном целу ситуацију око забране уласка у БиХ чини, указује Ковић, податак да је шеф обевештајне агенције БиХ, извесни господин кога зову Осмица, хапшен због фалсификовања диплома док министар безбедности Селмо Цикотић слови за човека од највећег поверења западних обавештајних служби.

Ковић сматра да се забрана уласка у БиХ коју члан Председништва Шефик Џаферовић правда чињеницом да је донета у сарадњи са обавештајним структурама евроатлантске заједнице, може довести у везу са звецкањем оружја и кретањем НАТО трупа по Босни.

Сарадња између Сарајева и одређених евроатлантских структура није, каже Митић, неочекивана али је, оцењује, погубна за неку врсту смиривања ситуације.

Реперкусије дешавања у Украјини

На питање да ли су корени оваквих забрана локални или имају везе са заузимањем позиција у времену велике глобалне конфронтације, Митић каже да нема сумње да све што дешава у Украјини има изузетно велике реперкусије на ситуацију и БиХ и на Балкану у смислу охрабривања оних који желе да истисну свако другачије мишљење и који желе да се супротставе српској и руској, како кажу, хибридној претњи.

„Питање је где ће се ово зауставити. Да ли је Милош Ковић изузетак или ћемо као у случају Мила Ђукановића и Црне Горе имати читав списак интелектуалаца и јавних личности којима се забрањује улазак у земљу. Видели смо како се то завршило поразно у Црној Гори, а са друге стране видимо по питању РС да може бити још драматичније с обзиром да се ситуација у БиХ још није стабилизовала од кризе коју је прошле године наметнуо Инцко својим законом“.

И Дучић имао полицијску пратњу

Чињеница да се безбедносне агенције баве послом историчара није од јуче, каже Ковић и подсећа на доношење Инцковог закона којим се покушава криминализација историографских истраживања, али и покушај Велике Британије да у УН цео српски народ окриви за геноцид. По среди је, упозорава Ковић, индентитетски инжињеринг који се спроводи над српким народом.

„И у време Аустроугарске окупације БиХ постојала је забрана српским интелектуалцима да долазе у Босну. Говорим о времену од 1878. до 1918. године. Стајем у плејаду великих имена српске културе којима је то било забрањивано као Николају Велимировићу, или оних који су имали полицијску пратњу као Јован Дучић или Стојан Новаковић“

Показна вежба за младе интелектуалце

Писац Слободан Владушић чињеницу да је на овај начин професору Ковићу онемогућено да обавља наставу коју он већ више деценија врши на факултету у Источном Сарајеву оцењује ни мало наивном и безазленом, а у контексту већих импликација које могу да произађу.

„Ово је врста притиска не само на Ковића већ и на друге српске интелектуалце који у садашњим временима мисле разложно, имају интелектуални интегритет и интелектуално поштење, а то значи да узимају у обзир интересе српског народа. Ово може бити и врста показне вежбе шта чека младе срспке интелектуалце у будућности, да им може бити забрањен улазак не само у БиХ, већ да то може да се догоди и са неким другим земљама“.