Зоран Шапоњић

Људи кратког памћења

09.03.2022.

Љубећи слободу и истину а не ланце и лаж, у оправданом страху од све страшније цензуре на интернету, „Искра“ отвара нови канал за ширење информација. Наше објаве сада можете пратити на каналу „Искра – Глас Емира Кустурице“ на Телеграму, који нико неће моћи да угаси.

Ово је век људи кратког памћења. Свет људи који не виде даље од свог новчаника, од препуног рафа у супермаркету, од равног екрана телевизора од 56 инча! И од џака брашна у подруму. Од спектакла. Шарених светала, ватромета и шљокица. Свет људи којима је врхунски животни циљ, остварење сна, идеал, да Евровизија поново дође у Београд!

Ми Срби смо у овом надметању светски шампиони. За нас је 1999. година далека, далека прошлост, да не говорим о 1991, о 1941, о 1914. Ко се још сећа 22. јуна 1941. године када је сва Европа марширала на Москву?

И, да, ми Срби немамо децу, Либијци нису имали децу, Ирачани такође, грађани Сомалије да имају децу – ма таман посла, то су тамо неки дивљаци које Американци и данас бомбардују из хуманих разлога. То да се сетимо разарања Либије, такође, таман посла. То како су убили Гадафија, Садама Хусеина – ма не, то су била хумана убиства, зарад добра Либијаца, Ирачана… И сваки Либијац, сваки Сиријац, Србин, Ирачанин, убијени су за њихово добро. У Либији нису страдала деца, ни у Ираку, у Сирији ни једно, не сећам се да смо те сцене виђали по равним екранима наших телевизора од 56 инча.

А сећа ли више ико оне канонаде британског премијера Тонија Блера, британских генерала о томе како Садам Хусеин има биолошко-хемијско оружје спремно за употребу? Ма какви, то је било толико давно, има томе можда и двадесетак година. Ко би се још сећао тих баналности. Ирак, Либија, Србија, згажени за са њихово добро, све по правилима међународног права! Ко још памти да је било другачије?

Ко од нас још памти, ко се сећа бестијалних бомбардовања Београда, Лесковца, других српских и црногорских градова 1944. године, нека су била на Васкрс? Коме је још у памети бобмардовање Србије, такође на Васкрс, баш на Васкрс, 1999. године?

А оне тројице мученика које је НАТО ни криве ни дужне побио на Торнику, на Златибору док су славили рођендан? Ко ће још тога да се сећа. Давно је то било, пре 23 године, а ми не памтимо дуже од посете супермаркету. Па још кад тамо има јефтине келерабе…

А Милица Ракић? Па њу помињу само српски националисти и шовинисти… Помињати Милицу па то уопште није in у овом времену. Ње се сећају само заостали, заблудели. Ко ће још да памти толико далеко, ми се морамо окренути будућности, ко се сећа Милице тај живи у мрачној прошлости. Назадњак!

Ко још памти речи, лица, оних Срба који и дан данас тврде да смо ми Срби сами криви што су нас бомбардовали 1999. године. Да смо стока без репа. Да је уранијум лековит!

А оних речи Жака Ширака да су „Срби народ без закона и вере, народ разбојника и терориста“? Ма дајте, ко још о томе размишља.

Кад је отац Пјер, познати француски свештеник хуманитарац из дубине срца упутио молитву свевишњем „да се ватра небеска обруши на Србе“, то је био израз љубави западне цивилизације према Србима. Да, да, западне цивилизације. Кад отац призива небески огањ на један народ то је цивилизација, а кад се тај народ присети те реченице то је назадњаштво.

Памти ли и један једини Србин речи Лоренса Иглбергера, бившег државног секретара САД, да се после бомби „српска деца више неће смејати“? А оно кад је Клаус Кинкел, немачки министар спољних послова рекао да „Србе треба бацити на колена“, или сентенце Ричарда Холбрука да су „Срби злочиначки дупеглавци“…

Ма јок. Ко на то подсећа тај живи у мрачној прошлости. „Срби треба да се подаве у сопственом смраду“, приметио је једном Хелмут Кол, немачки канцелар. А Тони Блер да је рат против Срба „више од рата, то је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“!!! Присећање на ове речи није део народног, националног памћења Срба. Не то је мрачњаштво, живот у прошлости.

А, како је све добро знао и проценио г. Џејмс Шеј, портпарол НАТО, ми смо га овде за време бомбардовања од миља звали Џејми, када је рекао да „Србе треба спокојно бомбардовати јер ће све брзо заборавити“.

Што су нас Немци тако спокојно вешали и убијали 1941? Зато што смо брзо заборавили 1914. и Подриње, вешала, злочине… Што су нас тако спокојно бомбардовали 1999? Зато што су, знао је то Џејми добро, Срби брзо заборавили 1941!

-Прошле недеље имали смо (на Косову) деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак, рекао је једном Бернар Кушнер, шеф цивилне мисије УН на КиМ.

Он рекао, ми одмах заборавили.

Зато су на Западу од Хитлера до Блера, од Клауса Кинкела до Солане и Иглбергера у праву што овако раде са нама!

Можда би се, кажем можда, према нама односили са мало више поштовања да сами себе више поштујемо? Да за мрву дуже памтимо? Да не заборављамо…

А пошто све брзо заборављамо, ко ће од Срба да памти шта је било у Залазју, шта је било у Кравици, шта је било у Загонима, у Бљевчу… Шта је било у Крајини… О српским страдањима у супермаркетима ништа не пише, о њима нема ни речи ни сличице, ни кадра, на равним екранима наших телевизора од 56 инча.

И зато је све ово шта се данас дешава, ово о чему недељама труби „круг двојке“, нападајући „руски агресију у Украјини“, већ одавно виђено.

О Боже? Какав удар Русије и покварених Руса на слободни, на слободарски свет?  Ма не, ни једно руско дете од 2014. до данас није страдало у Донбасу, о томе по српским медијима нема ни слова. Руси у Донбасу и Луганску немају децу, уствари, тамо нема Руса, све је то руска пропаганда. А НАТО није уопште на границама Русије, није опколио Русију. Припадници десничарских одреда под Маријупољу и Харкову не носе нацистичка обележја на униформама. Нема америчких војника и америчких ракета у Румунији, Немачкој, Пољској, Естонији… Све је то руска пропаганда.

Даље, нису Русу ослободили Европу од нацизма, то је урадио редов Рајан. Нису Руси изгубили 22 милиона људи у Другом светском рату. Руска пропаганда.

Ништа се протеклих деценија на руским границама није дешавало, Путин се, уствари, једно јутро само пробудио и из чиста мира решио да нападну Украјину. Тако пише у српским медијима. А код Срба, пошто кратко памте, таква прича пролази као најдубља истина. О, како би се само део Срба обрадовао кад би нас колико сутра Немци или Енглези окупирали!

И кад се појаве Срби који мало дуже памте, треба их тући у главу. Назадњаци, мрачњаци, шовинисти, националисти, четници… Не треба им дати главу да подигну. Кад изађу на плато код споменика цару Николају да протестују што Достојевског и Чајковског, руске уметнике, спортисте, протерују из Европе, одмах се огласи немачки амбасадор у Приштини. Каже, не мисле сви Срби тако. Зна добро немачки амбасадор у Приштини шта прича иако би барем он требало да ћути и пази шта ће рећи.

Али, све то може у Србији, јер, Срби, каже Џејми Шеј, имају јако кратко памћење.