Свет гурнути у страх од нуклеарне катастрофе и оцрнити Русију – нова стратегија Запада
фото: © AP Photo / Zaporizhzhia nuclear power plant
Циљ украјинске диверзије у нуклеарној електрани „Запорожје“ био је покушај да се Москва оптужи за стварање извора радиоактивне контаминације и за катастрофалне последице које би уследиле. Другим речима, циљ је да се Русија додатно оцрни и сатанизује, што би требало да послужи као изговор за даље јачање антируских санкција.
Руско министарство одбране је пожар који је прошле ноћи изазван у највећој нуклеарки у Европи назвало „монструозном провокацијом“, додајући да „кијевски режим или има злочиначке намере или је изгубио контролу над својим диверзантима“.
Данас је нуклеарно питање за све у Украјини од великог интереса, од Владимира Зеленског, који свет плаши повлачењем из Будимпештанског меморандума до терористичких група националних батаљона, који и даље настављају да се „врте“ око нуклеарних електрана како би извршили саботажу и тиме посејале страх и панику међу становништвом не само Украјине, него и целе Европе, каже руски војни експерт Андреј Кошкин.
„На основу те стратегије, они покушавају не само да изврше терористичке провокације, него и да створе читав систем против атомских електрана како би свет гурнули у страх од нуклеарне катастрофе, сличне оној какву смо имали у Чернобиљу. У таквој ситуацији, ово је један од начина да се урони у хаос и да се још једном привуче пажња светске заједнице, како би се оцрниле Оружане снаге Русије и Русија у целини“, упозорава Кошкин.
Диверзије на нуклеарке за Русе нису изненађење
Кошкин истиче да иза таквих акција кијевског режима заправо стоје страни саветници и инструктори који имају за циљ да наставе „што јаче и што дуже“ војно-политички, хуманитарни и информациони притисак на Русију .
„Зато одуговлаче преговоре, праве пометњу, деле оружје, пуштају затворенике. Све то раде како би изазвали што веће крвопролиће међу цивилима. То ће, наравно, довести до тога да се из стања страха пређе у стање панике. То им је потребно да би наставили да уводе додатне санкције и како би оцрнили Русију“, истиче експерт.
Електрану и територију око ње чувале су руске снаге у протеклих пет дана, међутим, прошле ноћи су кијевски националистички батаљони отворили ватру на руске војнике из објеката за обуку који се налазе ван саме електране, и то са циљем да се испровоцира узвратна паљба. Руске снаге су успеле да елиминишу претњу, међутим, приликом напуштања објекта украјинска диверзантска група је запалила зграду.
Украјински граничар Александар Диденко потврдио је да су од раније постојали такви планови и да су украјински националисти припремали провокацију како би дискредитовали руску војску и оптужили је за тај догађај. Овај граничар, који је пребегао из Украјине у Русију, рекао је да се и пре почетка руске специјалне операције у Украјини суочавао са сатанизацијом руске војске и неодлучношћу сопствене команде.
Руски експерти су такође данима пре овог догађаја упозоравали да је Кијев у стању да инсценира терористичке нападе или чак провокације на нуклеаркама како би оптужила Русију за „страшне злочине“. Управо се то и догодило, јер су украјинске власти пожуриле са оптужбама на рачун Русије, тврдећи да је руско гранатирање изазвало пожар у згради у комплексу нуклеарке.
Руска војска и Чернобиљ чува од терориста
Оно што је најважније јесте да је могућа катастрофа спречена. Пожар је угашен, а том приликом није било ни жртава ни повређених. Сви запослени у нуклеарци раде у редовном режиму, а ниво радијације у околини електране је у границама нормале.
Руски експерти истичу да су енергетски блокови станице поуздано заштићени и да је њихова конструкција отпорна и на далеко озбиљније инциденте. Како истичу, станица је у стању да издржи и пад Боинга-747 на њу.
„Зграда која је горела налази се ван затворене зоне нуклеарке. Од пункта треба ходати још неколико стотина метара до саме станице, до блока. Пожар ван станице, који је угашен, не представља никакву претњу. Али унутар станице постоје складишта за нуклеарни отпад, а ти објекти су веома опасни. Овде треба да разговарамо о овом проблему потпуно мирно, јер се, наравно, морају избећи сви ризици“, рекао је Валериј Меншиков, члан јавног савета државне корпорације Росатом и члан савета Центра за еколошку политику Русије.
Ако се изузме атомска електрана „Чернобиљ“, која је затворена 2000. године, Украјина има четири нуклеарне електране, а то су „Запорожје“, „Јужноукрајинска електрана“, „Хмељницки“ и „Ривно“.
Нуклеарна електрана „Запорожје“ на југоистоку Украјине код града Енергодара, који је сада такође под контролом руске војске, изграђена је између 1984. и 1995. године и највећа је нуклеарна електрана у Европи и девета по величини у свету. Има шест реактора, укупне снаге око 6.000 МВт, што је довољно енергије за отприлике четири милиона домова. Пре почетка украјинске кризе, 2014. године, у станици је радило 11.500 људи.
Такође, руска војска је преузела контролу и над бившом нуклеарном електраном „Чернобиљ“, која је сада обезбеђена и тако сачувана од група националиста и других терористичких организација које су могле да изазову „нуклеарну провокацију”.
rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић
