Руско признање области Доњецка и Луганска апсолутно неће утицати на косовско питање, нити ће Приштини донети нова признања, каже за Косово онлајн Душан Пророковић, начелник Центра за евроазијске студије Института за међународну политику и привреду у Београду. Велике потресе по питању Косова не очекује ни Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност, али не искључује могућност измене ставова код појединих држава чланица ЕУ и НАТО.
Пророковић сматра да ће се продужити статус кво по питању Косова.
„Остаће статус кво. Ко није признао Косово неће га признати ни сада, а видећемо како ће да се одвијају ствари са отпризнавањем“, каже Пророковић.
Он оцењује да је Русима сада отворен простор да оне земље које су признале Косово питају због чега сада не признају Доњецк и Луганск.
„Неким државама које су признале Косово сада је лакше да га отпризнају него да буду под притиском Русије да признају ДНР и ЛНР“, сматра Пророковић.
Он оцењује да су преговори између Београда и Приштине, којима посредује Европска унија, сада мртви, а ово што се дешава између Русије и Украјине сигнал је да ће се ствари у Европи решавати стратешким договором Вашингтона и Москве.
„ЕУ је у овом тренутку нокаутирана и неће се активно бавити Косовом до даљег. Они не могу Приштини да наметну став, а хоће да се баве украјинском кризом. Зато ће се чекати да Русија и САД седну за сто где ће косовско питање бити део ширег пакета, односно постизања споразума о стратешкој стабилности и договора о интересним сферама – где је чија и ко где има колико утицаја. Морају да се дефинишу принципи и правила према којима ће се утврђивати границе и разматрати сви замрзнути конфликти“, наводи Пророковић.
Према његовој процени, међутим, до споразума о стратешкој стабилности неће доћи скоро и могуће је да ће он сачекати време Бајденовог наследника у Белој кући. У међувремену, каже, за ЕУ ће бити велики психолошки проблем да дигну руке од дијалога Београда и Приштине и они ће наставити да симулирају преговоре, а што ће, оцењује, бити малтретирање преговарача. Зато не треба искључити могућност да дође до неких мање битних договора.
„Али, до суштинског дела због којег су они организовали те преговоре – да Србија призна Косово, неће доћи“, сматра Пророковић.
Говорећи о рефлексијама руског признања Доњецка и Луганска, Огњен Карановић из Центра за друштвену стабилност каже за Косово онлајн да он може да утиче на друге земље у оној мери колико је јако албанско лобирање, наравно, уз подршку САД, и уколико су спремни да се сада тиме баве.
„Нове околности могу да утичу на земље које су биле колебљиве или су нагињале ка признању Косова, али је тај број држава веома мали. Већина њих по том питању се определила и већина је оних које не признају Косово. Због тога не очекујем велике потресе на светским меридијанима, али је могуће да дође до неких измена у ставовима код држава чланица ЕУ и НАТО које нису признале Косово, с тим што ту искључујем Кипар. По питању Грчке морамо бити опрезни“, напомиње Карановић.
Он каже да поједни албански политичари најављују да би признања Косова од стране Шпаније и Грчке могла да дођу за 30 дана, а његово мишљење је да ако је Грчка одлучила да иде тим путем, да она може да искористи ову кризу да оправда такав потез.
„Истини за вољу, Грчка се на том путу пузајућег признања, корак по корак, налази већ пола деценије и то не зависи од позиције Русије према Луганску и Доњецку. Има високих грчких функционера који хоће да се реше погранична питања која та земља има и који сматрају да би се признањем Косова Грчкој отвориле перспективе у односима са Западом, иако знају да иза тога никада не би стао грчки народ и да је то непопуларна мера, а наравно плаше се и да би она угрозила односе са Србијом“, каже Карановић.
Он истиче да је потез руског председника Владимира Путина последица непоштовања споразума, баш као што приштинске институције нису спровеле оно што је договорено у дијалогу са Београдом 2013. и 2015. године.
„Видимо до чега доводи непоштовање споразума. Украјина никада није хтела да имплементира споразум из Минска и ово стање је последица тога, мада је Путин исхитрено иступио и дао оправдање Бајденовој хистерији и тврдњама да ће се нешто догодити што ће да угрози светски мир“, закључује Карановић.