Прети велики скок цена: Какве невоље Србији доносе несташица и поскупљење вештачких ђубрива

„Недостатак и висока цена ђубрива неће погодити само пољопривреднике у Србији, већ и окружењу и другим земљама, а утицаће страшно и на повећање цене свих ратарских производа, поготово оних посејаних у јесен и оних који ће се сејати у пролеће“, рекао је агроекономиста Милан Простран у емисији „Енергија Спутњика“.

Глобално поскупљење енергената довелo је до ланчаног поскупљења у многим индустријама, па тако и у производњи вештачких ђубрива. Због поскупљења природног гаса цена минералних ђубрива је утростручена, а велики проблем је и то што на светском тржишту влада несташица тог репроматеријала.

У Србији, где су вештачка ђубрива за мање од годину дана поскупела више од 100 одсто, а нова поскупљења уочи пролетње сетве тек следе. Проблем је и то што земља у великој мери зависи од увоза тих производа. Наша држава, у просеку, увози између 450.000 и 500.000 тона азотних ђубрива и између 200.000 и 250.000 тона НПК ђубрива, углавном из Русије, Аустрије, Румуније, Мађарске и Хрватске.

Србија увози ђубрива

Од некадашњих седам, у Србији тренутно послују три произвођача минералних ђубрива: „Еликсир Прахово“, „Еликсир Зорка“ и ПРОМИСТ, који не могу да обезбеде довољне количине ђубрива. Простран подсећа да је Србија била земља производње минералних ђубрива, али да је са затварањем фабрика изгубљена висока производња:

„Ми смо производили најквалитетнија, тзв. комплексна минерална ђубрива, која су имала сва три хемијска елемента: азот, фосфор и калијум, тзв. НПК. Производили смо основна минерална ђубрива која се обично користе у јесен да би се земљиште после дубоког орања оплеменило и користили смо азотна минерална ђубрива за прехрањивање и негу усева у току вегетације. С овако високом ценом уништили смо већи део те индустрије.“

Како додаје, због недостатка органског ђубрива и неквалитетног минералног ђубрива, квалитет земљишта је опао до те мере да је хумусни део, који је износио нешто више од пет одсто, пао испод 2,5 одсто.

„Због разних лоших манипулација са средствима за заштиту биља и другим хемикалијама, ми имамо 50.000 хектара пољопривредног земљишта који су потпуно уништени, нису више за употребу. То што је хумусни део пао с више од пет на испод 2,5 одсто, значи да је упаљена црвена лампица. То хитно захтева решења. Постоје решења попут рекултивације земљишта засејавањем трава, што ради Запад“, истиче Простран.

Шта је решење проблема

Да би ублажила ударац скупог вештачког ђубрива, Влада Србије је одлучила да се у наредних шест месеци увоз азотног ђубрива и безводног амонијака ослободи плаћања царине, што би требало да обезбеди довољно вештачких ђубрива за предстојећу сетву и неопходну производњу у пољопривреди.

„То су изнуђене мере, јер покушавате да амортизујете изузетно високу цену. Ја сам чуо податке у Хрватској, њихови пољопривредници тврде да је цена за заштиту биља и минералних ђубрива, а они су сачували фабрику у Кутини, порасла за 70 одсто. Замислите колико ће то имати утицаја на цену пшенице почетком јула или на цену пролетњих култура које се код нас сеју на око два милиона хектара“, упозорава Простран.

Он предлаже да се озбиљно размисли о прављењу нове велике фабрике вештачких ђубрива, као и о увођењу регреса на цену и да се то схвати као ванредна, хитна мера:

„Ако то не урадимо, прво ће пољопривредници, вероватно, смањити потрошњу. Редукована потрошња ће утицати на смањење рода и укупан фонд и биланс хране. Ово питање треба схватити крајње озбиљно. Пољопривредници у Хрватској сматрају да ће због високих цена инпута следеће године банкротирати. Они бар имају ЕУ, која ће им неким средствима амортизовати колико-толико тај удар, али генерално је то данас неиздрживо.“

Дугорочно, ситуација са увозном зависношћу може да се реши само повећањем домаће производње. Тим пре што потрошња вештачких ђубрива брзо расте, тј. расла је до ових поскупљења. Ратари сада калкулишу да ли ће и колико смањити употребу вештачких ђубрива, што би могло негативно да се одрази на предстојеће жетве и цене пољопривредних производа.