Лес: Пичово именовање је плод забринутости Лондона за судбину решења која су 90-их наметнута Србима

БИВШИ британски дипломата и професор на универзитету Кембриџ Тимоти Лес, именовање главног маршала Ратног ваздухопловства Велике Британије Стјуарта Пича за специјалног изасланика те земље за Западни Балкан, види првенствено као „израз забринутости Лондона да је у опасности територијално решење наметнуто Балкану 90-их, пре свега у БиХ“, али и као „недостатак поверења у ЕУ и САД да то спрече“.

– За Лондон који је својим интервенцијама одиграо важну улогу у обликовању решења за БиХ, на Косову и Метохији и у Северној Македонији – то је проблем. Осим тога, Лондон не жели сукоб због кога би можда морао да интервенише – рекао је Лес за Танјуг.

Он истиче да је одлука Велике Британије да именује изасланика за Балкан у извесној мери и израз недостатка поверења у ЕУ и САД да саме спрече, како каже, „колапс територијалних решења наметнутих 90-их на Балкану“.

– Бајденова администрација је растрзана на међународном плану, а америчка јавност се противи насилној интервенцији у периферним регионима попут Балкана, а ЕУ је такође интерно подељена око тога како да одговори на изазове у региону – додаје Лес.

Именовање Стјуарта Пича, наводи Лес, одражава и нови геополитички статус Британије.

– Након што је напустила ЕУ, Велика Британија више не може да врши утицај у БиХ преко Брисела, што значи да мора именовати свог представника који може да заузме своје место поред постојећих изасланика из Вашингтона и Брисела. Именовање сопственог изасланика, такође је потврђивање националне моћи, након изласка Британије из ЕУ, а када је ријеч о циљевима, именовање изасланика је знак да Велика Британија удвостручује своју дугогодишњу политику одржавања територијалног интегритета Балкана – каже Лес.

Он подсећа да Лондон не одобрава промене граница и да настоји да појача притисак на сваку групу која тражи да их ревидира – другим ријечима, на Србе.

Он каже да то важи и за БиХ, где Срби, према његовим речима, „оспоравају политичко решење и прете независношћу“, и за Косово „где је Србија запретила да ће распоредити своју војску на север, што би довело до његове анексије“.

– Што се тиче тактике, британски изасланик ће вероватно покушати да се позиционира као посредник између САД и ЕУ, покушавајући да премости позиције Вашингтона и Брисела и одржава равнотежу снага између њих. У том процесу, специјални изасланик Уједињеног Краљевства такође може спровести сопствену политику. Изасланик ће такође покушати да учврсти позицију Кристијана Шмита чији је ауторитет споран – наводи Лес.

Додаје да остаје да се види да ли ће Британија успети у свом циљу, јер, упозорава, именовањем изасланика, Лондон је показао своју решеност да подржи регионално решење, али је упитно колики утицај има Велика Британија.

– Моћ изасланика лежи у његовој способности да мобилише САД и ЕУ да предузму неопходне кораке да подрже регионално решење, али њихова посвећеност није загарантована, с обзиром на њихову равнодушност према региону у прошлости и продубљивање политичких проблема у садашњости – закључује Лес.